СРПКИЊА ПРЕЖИВЕЛА ХОРОР У НЕПАЛУ: Препуштени смо сами себи, чак ни дечаку са сломљеном ногом нико није помогао
"Најгоре је било што никакве информације не добијаш. Мислим да су сви знали више него ми у Непалу", прича Клаудија Књајић, српска туристкиња која се задесила у Непалу за време страшног земљотреса.
Она је успела безбедно да напусти место катастрофе и нађе се опет у Немачкој, где живи и ради, али јој је и за то била неопходна велика срећа.
"Вратила сам се у среду из Непала. У право време успела да одем. Била сам на листи чекања и са пуно среће сам успела да добијем лет", каже Клаудија за SrbijaDanas.com.
Многе потресне слике обишле су свет, преко шест хиљада људи оставило је свој живот у рушевинама, а катастрофа која се једном виђа донела је страшне последице преживелима.
"После катастрофе из дана у дан бивало је све горе и горе. Нестало је чак и струје. Срећа да су неки хотели и ресторани били обезбеђени генераторима, па смо могли да добијемо мало топле хране и напунимо батерије телефона", прича Крњајић и додаје.
Ипак, још горе је то што су људи препуштени сами себи, без помоћи, без наде, изгубљени у хаосу. Храна, пиће и шатор је све што су до сада добили.
"Док сам ја била тамо, људи нису добијали никакву помоћ. Много сам разочарана, очекивала сам више помоћи тим људима. Чак нии УНИЦЕФ није хтео да збрине једног дечка што је сломио ногу. Падала је киша и он их је упитао да ли могу да помогну, али нису хтели. Чак је питао и да ли може да остане код њих док престане киша, ни то му нису омогућили“, прича разочарано Клаудија.
И сама се нашла у ситуацији када је била приморана да се снађе како зна и уме под отвореним небом, на киши.
"Једно вече када се очекивао потрес, спавала сам на пољу у близини аеродрома, јер је тамо било најсигурније. Ипак, нисам добила никакву помоћ. Киша је ужасно падала, много деце и одраслих је спавало напољу на хладноћи“, прича она.
Где је та силна помоћ страних земаља, пита се Клаудија, и тврди да медији презентују свашта.
"Имамо још много тога да научимо и брже да реагујемо. Ситуација је врло тешка, хране нестаје. У почетку је бар било воде, сад је нема уопште. После два дана сам мало дошла себи, али је све то оставило много утицало на мене. Требаће времена да све то заборавим", завршава Клаудија.
Прочитајте и:
