СРПСКА СВЕТИЊА ДОБИЛА НОВОГ ЧУВАРА: "Ово је част која се реткима указује"
"Када ме је 1974. године, тада као шестогодишњака, деда довео на Зејтинлик да видим где леже саборци мог прадеде, осетио сам неку чудну везу са овим местом", започиње своју причу Краљевчанин Предраг Недељковић (47).
Пре неколико месеци одлуком Министарства за рад Недељковић је изабран за новог чувара гробова српских ратника страдалих на Солунском фронту у Првом светском рату. Тврди да га је случај дове да настави традицију чувара "вечног почивалишта бранитеља Србије".
"У Грчку сам дошао на одмор. Ту сам срео садашњу супругу и већ десет година живим у овој земљи. Услов за чувара војничког гробља било је и пребивалиште у Грчкој и познавање језика, па је ово још један доказ да се ништа у животу не дешава случајно. Други услов - да сам потомак солунског ратника, такође сам испунио", наводи Предраг и додаје да своју нову "професију" не доживљава као посао, већ као "част која се реткима указује".
Он ће бити помоћник Ђорђу Михаиловићу (87), који више од пола века чува хумке више од 7.000 српских страдалника.
"Ђорђе је ходајућа легенда. Од њега сваки дан чујем нову причу о овом месту и овим људима. Енергију коју он има многи млади људи немају. Без обзира на године, деда Ђорђе се не предаје. Сваког дана почињемо посао у пет ујутро, на 12.000 квадрата гробља не сме да буде ни травчице", објашњава Недељковић за Курир.
И Ђорђе је задовољан што ће добити помоћ, али признаје да му је жао што то није неко из лозе Михаиловића.
"Немам сина да ме замени и зато још радим. Имам ћерку, али овде треба мушкарац. Ноћу долазе разни људи, зато ја спавам на гробљу и тако га чувам. Добро је што ми је Србија послала Предрага, који ће ме једног дана заменити јер нећу живети двеста година. Он је храбар и частан човек, а другачији не може ни да буде потомак Солунца. Сад нас је двојица, да памтимо, славимо и да чувамо српску историју", истиче последњи Михаиловић.
Прочитајте и: