СТАРИ ЕГИПЋАНИ СУ ПРИЗНАЛИ: "Само један народ је старији од нас и долази са Балкана!"
Стари Египћани су пре владе фараона Псаметиха веровали да су они најстарији народ на свету. Међутим, Псаметих је одлучио да дозна да ли је то тачно.
Како пише Херодот у својој историји, од тренутка када је Псаметих утврдио да постоји један други народ који је старији од њих, Египћани су признали примат том другом народу, а себе сматрали другим најстаријим на свету.
Псаметих најпре никако није успевао да утврди ко је најстарији народ. Херодот наводи да се фараон најпре распитивао, али тај начин није дао резултата. Славном историчару су Хефестови свештеници из Мемфиса испричали шта је фараон онда смислио и како је поступио.
Друга верзија
По другој верзији, Псаметих је дао ову децу женама којима је одсекао језике, да их оне негују. Херодот сматра ову верзију невероватном причом коју је чуо од својих сународника Хелена.
Псаметих је узео два новорођенчета од неких простих родитеља и дао их пастиру да их однегује. Наредио је да нико у присуству деце не сме да изговори ниједну реч, већ да деца леже у једној усамљеној кући и да им доводе козе да их подоје млеком, па да их опет оставе саме.
Фараон је тражио да сачекају коју ће реч деца прво изговорити након првог муцања. Прошло је две године и једног дана пастир уђе ка деци, а оба детета истрче пред њега са раширеним рукама и повичу "бекос".
Први пут пастир на то није обраћао пажњу, али долазећи деци, он је сваки пут поново слушао исту реч. Он то јави господару и по његовом наређењу доведе децу пред њега. Када је и сам Псаметих чуо исту реч од деце, почео је да се распитује који народ има ту реч.
И коначно је сазнао да такву реч имају Фрижани и да она код њих значи "хлеб". И зато су Египћани признали да су једино Фрижани старији народ од њих, пише Херодот.
Остаје питање ко су били Фрижани. Зна се да су Фрижани или Фригијци били народ са југа Балкана, односно некадашњег Хелмског полуострва, где су се према Херодоту називали Бригима. У другом миленијуму пре нове ере прешли су у Малу Азију и у средишту данашње Анадолије основали покрајину и државу Фригију.
Аутентична Фригија, она на Хелму (Балкану), према мапама је обухватала значајне делове данашње јужне Србије и Косова и Метохије. Односно, приближно са подручја које називамо - Старом Србијом.
Потом су се ширили у правцу данашњег Солуна, а онда прешли у Малу Азију.
Занимљива је аналогија речи фригијске речи "бекос" - "хлеб" и српске речи "пекар" или "пекара", односно енглеске "бакер" или "bakery". У разним језицима честа је инверзија слова "Б" и "П", јер се ради о усненим сугласницима, те би "бекос", било исто што и "пекос". На српском "пекара" или на енглеском "bakery" је место где се пеку хлеб и друга пецива слична хлебу, а "пекар" или "бакер" је онај који пече хлеб и остала пецива.
Јасна је повезаност ових језика са фригијским језиком, али за прецизније закључке потребно је знати више речи из фригијског језика, који је, како кажу историчари, изумро у 7. веку.
Ипак, не би требало да буде изненађење ако су Фрижани оставили дубок печат на друге народе, односно ако су од њих потекли други народи. Посебно, ако се зна да је овај "народ најстарији" потекао управо са територија на којима ми данас живимо.
