Еутаназија - убиство или милосрђе?
БЕОГРАД - Еутаназија, како правно тако и морално питање, мучила је годинама уназад лекаре и правнике широм земљине кугле. Свет је, наиме, о овоме генерално подељен у две групе - једну која сматра да легализација еутаназије даје лекарима "дозволу за убијање" и другу која то сматра "убиством из милосрђа".
Наши правни стручњаци мишљења су да је еутаназија убиство, па је стога у нови Предлог кривичног закона увршћена одредба којом се еутаназија квалификује као убиство из милосрђа и за коју се предвиђа казна затвора од шест месеци до пет година.
Искуства других земаља показују још ригорознији однос према овом проблему јер се, рецимо, у Великој Британији еутаназија кажњава са 14 година затвора.
Легализована само у три земље
Еутаназија је легализована само у три земље у свету - у Холандији, Белгији и америчкој држави Орегон.
Још 1993. године холандски парламент је усвојио водећу смерницу према којој се еутаназија могла изводити без страха од кривичног гоњења, мада је званично остала илегална. Закон о легализацији еутаназије који је у Холандији донет 2001. године заправо је само озваничио праксу која се дискретно спроводила по холандским болницама већ деценијама. Сматра се да је у Холандији годишње било између две и три хиљаде оваквих случајева.
Код нас до сада еутаназија није законски третирана, а правници кажу да се у квалификовању овог дела у кривичном закону користила ранија одредба која се тиче убистава.
- Еутаназија је, заправо, привилеговано убиство, које је до сада било третирано као убиство са умишљајем. То што је жртва тражила да јој се оконча живот, па чак и ако је то писмено у виду болесничког тестамента оставила као доказ, досад није могло да се узме у обзир као олакшавајућа околност. Овај предлог кривичног закона то мења јер се сада прави разлика између умишљеног убице и лекара - објаснила је Наташа Мрвић из Института за упоредно право.
Она посебно напомиње да овим законским решењем није предвиђено ништа што већ не постоји у пракси, већ да су само реални случајеви подведени под слово закона. Према њеним речима, будући да је реч о одредби кривичног закона, она се односи и на лекаре и на сва остала лица.
- Сви подлежу кривичној одговорности уколико су услишили захтев жртве и усмртили је. Разлика је једино у дужини казне. Уколико, наиме, жртва није оставила никакав писмени захтев, односно тестамент и уколико не постоји лекарска документација као доказ о тежини болести, онда је предвиђена максимална казна за ово дело, а уколико све то постоји онда је предвиђена минимална казна. У сваком случају, то је кривично дело - објаснила је Мрвићева.
Неки стручњаци, пак, тврде да је тренд у свету да се еутаназија легализује и да ће се и код нас за десетак година сигурно водити полемика о томе.
