Стефановић: Нека ЕУ помогне нама, а ми ћемо избеглицама
Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и шеф Представништва Високог комесаријата УН за избеглице у Србији (УНХЦР) Ханс Фридрих Шодер говорили су о размерама присилног расељавања у свету, са посебним освртом на ситуацију у региону и Србији, као и о напорима Владе Републике Србије и УНХЦР-а да помогну избеглицама из ратом погођених земаља у Републици Србији.
Поводом обележавања Светског дана избеглица 20. јуна, данас је одржана конференција за новинаре у Палати Србија. Министар Небојша Стефановић изјавио је да је повећан број миграната и азиланата у Републици Србији, и да нам је због тога потребна финансијска помоћ УНХЦР, ради обезбеђивања смештаја за избегле.
Србија је држава која иде ка Европској унији, и на нама је да покажемо одговорност. У овом случају проблем не можемо решити сами, поручио је Шодеру. Треба нам помоћ у возилима, храни, лековима, медицинској опреми, капацитетима смештаја... Нико не прелази у Србији зато што је бесан, већ зато што их је мука натерала на то, поручио је Стефановић.
Ове године преко 28.000 људи жели азил у Србији
Од почетка 2015. године 28.187 особа изразило је намеру да тражи азил у Србији, највише из Сирије, изјавио је данас министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.
Ми смо 2008. године имали 77 захтева за азил у Србији, 2013. је било 5.000, током 2014. тај број је порастао на 16.490, а током 2015. године 28.187 људи је изразило намеру да затражи азил у Србији.
Највећи број азиланата долази из Сирије, Авганистана, Ирана, Пакистана, Сомалије... За оне које су избегли у Србију, потребна нам је финансијска помоћ од УН да бисмо им помогли.
Овакву ситуацију морамо решити што пре, јесен и зима ће брзо доћи, и оваквом проблему морамо бити посвећени, рекао је Стефановић.
Онда је шеф Представништва Високог комесаријата УН за избеглице у Србији (УНХЦР) Ханс Фридрих Шодер преузео реч, захваливши се што се обраћа баш када се ближи обележавање Дана избеглица. Изјавио је да је Стефановић, заправо све рекао. Додао је да у свету живи чак 59,5 милиона расељених лица. У односу на претходну годину, 16% је пораст расељених, што је огромно повећање.
Шодер је напоменуо да највећи број расељених лица долази из земаља које су погођене ратом. Више од 90% расељених удомљавају земље у развоју. Свакодневна је слика гледати породице са малом децом по поарковима, пругама, ауто-путевима... Напоменуо је да избеглице у Србији у највећој мери долазе преко Грчке и Македоније.
Србија расположена да реши проблем
Шодер ипак сматра да је Србија расположена да помогне овом проблему, штавише – људи им нуде храну и воду, купатила да се истуширају и освеже. Ситуација у Србији је много боља него у другоим земљама у региону.
Постављање жице између Мађарске и Србије неће решити проблем
На питање новинара у вези са проблемом који имамо са мађарском границом, Стефановић је изјавио да Мађарска и даље жели да постави ограду према Србији. Ипак, српски и мађарски премијер ће се чути, и нада се да ће се решити ускоро тај проблем. Стефановић не може да прејудицира исход овог разговора, али зна да постављање жице неће решити проблем.
Уколико се буде поставила жица, шта ће МУП Србије урадити поводом тога? - питали су Стефановића. Он им је одговорио како наша гранична полиција прихвата азиланте, они имају могућност да се региструју, или да траже уточиште у другој држави. Србија настоји да им омогући све што им је потребно, и зато смо тражили помоћ од Европске уније. Немогуће је спречити да мигранти улазе у неку земљу, врло је тешко контролисати илегални прелазак. То прави проблем свим државама.