СТИВЕН ХОКИНГ: Човек који већ 50 година живи са АЛС!

Чувени физичар, Стивен Хокинг, приближио нам је идеје о црним рупама и квантној гравитацији. Међутим, свету је познат и по томе што је већи део живота у колицима где га је сместила амиотрофична латерална склероза (АЛС) или Лу Геригова болест (по чувеном играчу бејзбола који је преминуо од последица ове болести). Од 1985. године, Хокинг говори помоћу компјутерског система – којим управља образом – и има даноноћну негу.

Ипак, болест га није успорила. Хокинг је 30 година професор математике на Кембриџу, а тренутно је вођа истраживања у Центру за теоретску космологију.

Као и његов ум, Хокингово обољење је јединствено. Многи пацијенти оболели од Лу Геригове болести дијагнозу добију после педесете године и имају још пет година живота. Хокинг је дијагнозу добио када је имао 21 годину и нико није очекивао да ће доживети 25. рођендан.

Како Стивен Хокинг живи толико дуго са овом болешћу, када је толико људи умрло убрзо после успостављања дијагнозе?

Шта нам случај Стивена Хокинга говори о овој болести, говори Лео MekKlaski, професор неурологије и директор АЛС центра на универзитету у Пенсилванији.

"Животни век оболелих од АЛС-а зависи од две ствари: дисајних мишића (људи умиру јер не могу више да дишу) и од мишића гутања (долази до дехидратације и неухрањености). Ако то још функционише, можете живети дуго, иако вам постепено бива све горе. Али, то што се дешава са Хокингом је запањујуће. Свега неколико процената оболелих има тај облик АЛС-а који споро напредује. Он је невероватан пример разноврсности ове болести који пружа наду пацијентима да и они могу да живе дуго. Нажалост, мали је проценат људи којима се та нада оствари."

Занимљиве чињенице о Хокингу

Још му није додељена Нобелова награда.

Рођен је 8. јануара 1942. године, тачно 300 година после Галилејеве смрти.

Када је имао девет година имао је најгоре оцене у разреду, а са сасвим мало труда довео их ја на ниво просека.

Упркос лошим оценама, наставници су схватали да је геније и добио је надимак Ајнштајн.

У детињству се забављао расклапајући часовнике и радио апарате. Ипак, није умео баш најбоље да их склопи, па после тога нису радили.

Временом, лоше оцене постале су проблем. Отац је желео да га пошаље на Оксфорд, али није имао довољно новца за школарину. Срећом, Стивен је "разбио" пријемни испит и добио стипендију. Завршио је физику (јер тада на Оксфорду нису постојале студије математике), иако је његов отац сањао да му син буде лекар.

Не воли биологију јер није довољно прецизна, већ је пуна описа.

Изолацију на првој години студија превазишао је тако што се учланио у веслачки тим и постао кормилар. Како је веслање било веома битно на Оксфорду, Хокингова улога у тиму учинила га је популарним. Један од момака из чамца назвао га је "авантуристичким типом."

Пошто је тренирао веслање шест дана у недељи, није имао много времена за студије, па је лабораторијске извештаје "креативно анализирао".

Хокинг има велики број одликовања и почасних диплома.

Два пута се женио и разводио и има троје деце.

Заједно са ћерком, Луси Хокинг, написао је дечју књигу "Џорџов тајни кључ Универзума", о дечаку који пркоси родитељској аверзији према технологији.

Хокинг је 2007. године (када је имао 65 година), искусио кретање у нултој гравитацији када је, после четири деценије, успео да се ослободи колица и да направи колут унапред.

Један је од омиљенијих професора, мада се студенти мало наљуте кад јурца колицима по ходницима јер обавезно некога "закачи".

Не пропушта да обележи Дан заљубљених, па на тај дан по факултету иде са црвеним балоном у облику срца везаним за колица.