СУДБИНА ДВЕ СРПКИЊЕ - МАЈКЕ И ЋЕРКЕ: "Стезао ми је вилицу јако да ми је испало неколико зуба"
Судбина ове девојке била је идентична оној коју је доживела њена мајка. Разлика је била једино у томе што је њу тукао невенчани супруг.
Потекла је из породице у којој реч спокој није постојала. И сама је била жртва оца насилника, па је гледала што пре да побегне од куће.
"Прешла сам да живим код невенчаног супруга после неколико месеци забављања. Иако су ме многи упозоравали да он није човек за мене, нисам хтела да их слушам. Био је разведен и имао је дете које сам прихватила као своје", прича Љ. У. за Блиц, која је прве батине добила након месец дана заједничког живота.
Почео је да показује знаке патолошке љубоморе, па су батине постале све учесталије. Често ју је тукао песницама док не би видео крв. Од батина се није суздржавао ни када је била трудна.
"Рекао ми је да ја не знам шта је прави бол. Узео је нож и посекао ме. Стезао ми је вилицу толико јако да ми је испало неколико зуба. Постајало је све горе и горе", прича Љ. У.
Подршка јој је стигла са стране с које је никада не би очекивала - од насилникових родитеља. Говорили су јој да треба да побегне. Открили су јој да је њихов син злостављао и бившу супругу.
"Стално ме је проверавао. Долазио је до мог посла и често ме је и тамо ударао. Знао је тако сатима да ме испитује да ли је нека мушка особа долазила у моју смену. Исто тако би пролазио колима поред и турирао их како би ми дао до знања да ме посматра. Мој живот претворио се у пакао", прича Љ. У.
Кратак предах имала је када је он завршио у затвору због другог кривичног дела. Када је изашао, међутим, морала је да напусти посао. Насилник је решио да је затвори у кућу иако нису имали елементарне услове за живот.
"Успела сам неколико хиљада динара да склоним у страну јер сам знала да ћу морати да побегнем. Залепила сам их са задње стране ормана. У међувремену ми је пријатељ помогао да ступим у контакт са сигурном кућом. Објаснили су ми како да побегнем. Једног дана послао ме је у продавницу. Узела сам уштеђени новац, узела дете и трчала неколико километара до станице", прича Љ. У., која је на крају успела да се склони. Трауме које је доживела, међутим, никада неће моћи да избрише.
