Супруга му је рекла да изведе ДРУГУ ЖЕНУ на ВЕЧЕРУ: "Она те воли, можда и више од мене"

Рекла ми је: ''Волим те, али знам да те и ова жена воли, можда и више од мене, и да би радо провела неко време и са тобом.''

Та друга жена, коју је моја супруга хтела да изведем на вечеру и у биоскоп, била је моја мајка. Била је удовица већ 19 година. Ипак, због превише обавеза и због моје троје деце, нисам био у могућности да је виђам баш често.

Послушао сам супругу и те исте ноћи сам назвао своју мајку и позвао је да изађемо на вечеру, а после и у биоскоп.

''Шта није у реду, сине, јеси ли добро?!'' узвратила је питањем. Моја мајка је онај тип људи који ако их назовете касно у ноћ одмах помисли да се нешто лоше десило.

Тога петка, после посла, кренуо сам до њене куће. Био сам јако нервозан. Када сам стигао испред куће, приметио сам да је и она била мало нервозна због нашег изласка. Имала је лепу фризуру и носила је хаљину коју је носила на некој од њених годишњица брака. Имала је широк осмех који је зрачио анђеоским сјајем.

''Рекла сам својим пријатељицама да излазим са својим сином и све су биле импресиониране. Једва чекају да им испричам како је прошло'', рекла је у даху.

Изашли смо у врло леп ресторан, не превише елегантан, али са јако финим амбијентом. Док смо улазили мајка ме је узела под руку. Сели смо и ја сам узео да читам јеловник, она је због слабог вида могла да чита само велика слова.

Читајући, подигао сам поглед и приметио да ме мајка гледа. Носталгичан осмех појавио јој се на уснама. “Ehhh, а некада сам ја теби читала јеловник кад си био мали'', рекла је.

''Добро, онда је време да се опустиш и да ти узвратим услугу, мајко'', одговорио сам.

Током вечере водили смо сасвим обичан разговор дотакавши се и неких заједничких доживљаја. И толико смо се занели у разговор да смо и заборавили на филм.

Када сам је увече одвезао кући, рекла ми је: ''Изаћи ћемо опет, али само под условом да ја тебе изведем.'' Сложио сам се.

''Какав је био излазак?'', упитала ме је супруга кад сам стигао кући. ''Врло, врло леп. Много боље него што сам очекивао'', одговорио сам.

Неколико дана касније, моја мајка је умрла од срчаног удара. Десило се све тако изненада, да нисам имао прилику да јој икако помогнем.

Након одређеног времена примио сам коверту са признаницом од ресторана у који сам био изашао са својом мајком.

Унутра је на једној цедуљи било написано: ''Платила сам овај рачун унапред. Нисам била сигурна да ли ћу и ја бити присутна, но свеједно, платила сам вечеру за двоје, тебе и твоју супругу. Никада нећеш знати колико ми је значила она ноћ. Волим те сине.''

Тог тренутка сам најзад схватио важност речи "волим те" и важност времена које одвојимо за оне које волимо.

Ништа у животу није важније од наше породице. Ништа.

Проводите више времена са онима које волите, јер овакве ствари не могу бити одложене за неки други пут.