СУТРА СУ ЦВЕТИ! Ево зашто не смете на овај дан да певате и играте

Сутра је познати хришћански и народни празник Цвети. Дан, када је Исус Христос на магарету, ушао у град Јерусалим. Том приликом су га поздрављали народи и деца, а у руци су држали палмине и маслинове гранчице.

Глас о томе да долази Христ, брзо се проширила и многи су желели да га дочекају и поздраве. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, други су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут.

Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама. Затим се освећују у недељу на јутрењу после читања, посебном молитвом и богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима.

Обичај је да се одлази у поље и бере цвеће

Обичај је и да девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни. Дрен да би били јаки, љубичицу, да би били миришљави и привлачни, врбове гранчице, да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноће. Понекад се цвеће потапа у воду са златним или сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају.

У овим данима народ се китио врбом и копривом. Деца врбом да би била здрава, а породиље су стављале коприву испод јастука да их чува од демона. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују, девојка разазнаје момкова осећања.

У Шумадији момци и девојке сакупљају се на игралиштима и раскршћима дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко посебно значење. Ту се сви шале и смеју, али нико не игра и не пева, јер траје пост.

Наиме, то је једна ствар, коју верници често занемаре, а једноставно се не сме чинити на овај дан. Дакле, онај који се весели и пева, према народном веровању навући ће гнев божји на своју кућу и нанети јој зло. 

Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу ујутру наберу доста млечике, којом се оките штале и торови. Од празника Цвети до Духова, цвеће се не бере.

У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао је народ на Турке.