СУТРА ВАНРЕДНИ ИЗБОРИ У ГРЧКОЈ: Без политичких идеја и улога!
АТИНА - У Грчкој ће се сутра одржати ванредни парламентарни избори. Међутим, овог пута нема битнијег политичког улога, с обзиром да се борба неће водити ни око мера штедње, ни опраштања дугова, ни радних места у јавном сектору нити висине пореза.
Ако ће се на њима икаква борба водити, то су изгледи - додуше мршави - да се дође до политичке стабилности, која би помогла да се успостави нека врста економске нормалности у земљи са 25 одсто незапослених, озбиљним ограничењима у банкарском пословању и катастрофалним јавним дугом.
Изборним фаворитима подједнако се сматрају левичарска странка Сириза и странка десног центра Нова демократија, и оне обе - с мањим или већим оградама - прихватају нова повећања пореза и реформе које међународни кредитори траже од презадужене Грчке како би наставили да јој помажу финансијски.
"С обзиром да је (трећи пакет међународне финансијски помоћи) добио већину посланика грчког парламента, на овим изборима нема никаквог улога", рекао је Дмитри А. Сотиропулос, политички аналитичар са Универзитета у Атини. Према његовим речима, и Сириза и Нова демократија имају врло мали маневарски простор за политичке маневре - ко год од њих да победи.
Листа оног што се мора урадити написана је још у јулу, када је бивши премијер Алексис Ципрас (41) под великим притиском направио крупан заокрет и одустао од противљења мерама штедње које га је довело на власт у јануару ове године. Суочен с могућношћу банкротства земље, социјалне катастрофе и изласка земље из еврозоне, Ципрас је пристао на трећи пакет финансијске помоћи, вредан 86 милијарди евра, под условима који га држе "на кратко" - што је довело до побуне у његовој странци Сириза и коштало га парламентарне већине.
Ципрас је потом дао оставку и сазвао нове изборе, надајући се да ће тиме ојачати своју већину - што би се могло показати као велика грешка у процени, оцењује Асошиејтед прес. Наиме, све до јула је Сириза била далеко популарнија од Нове демократије, којој је у међувремену, под привременим страначким вођом Вангелисом Мејмаракисом (61), рејтинг порастао.
Разлике међу странкама све мање!
Разлика између две странке се толико смањила да ниједна сада не би могла да има такву већину да би могла самостално да влада. Грчка је од 2009. године четири пута излазила на парламентарне изборе и изменила је шест влада.
Ове године је изашла и на референдум у вези с мерама штедње. Право питање на овим изборима јесте хоће ли победник моћи да издржи на власти дуже од Сиризе, која је владала седам месеци. По свему судећи, биће потребна тропартијска коалиција, до чега би врло лако могло да се дође уз помоћ две мале центристичке проевропске странке.
У парламент би могло да уђе девет странака, укључујући ултрадесничарску Златну зору, која је на последњим изборима била трећа по броју гласова и још се котира добро.
