ТАКО СМО У МОГУЋНОСТИ: Ево зашто варамо своје жене

Међутим, према ауторима најновије студије, мушки промискуитет није универзалан већ га диктирају околности.

Укратко, у областима у којима је мање жена, мушкарци су склонији дугим везама, каже Рајан Шахт са Универзитета у Јути, вођа студије објављене у “Royal Society Опен Сциенце”.

Жене, супротно владајућем стереотипу, за једнократни секс могу бити заинтересоване баш као и мушкарци, наводе аутори. Што се мушкарац мање веже уз једну жену и њихову децу, то је склонији да своје гене пренесе и на другу децу, а научно је тумачење да је то резултат еволуције.

Испитивања су то потврдила у пракси па су студенти, мушкарци, редовно били склонији мењају партнерки него трајној вези.

Шахт и Моник Боргерхоф Малдер са Универзитета у Калифорнији, тестирали су идеју у Гвајани, на подручју где живе Макуши Индијанци. У осам заједница које су проучавали, однос одраслих мушкараца према женама варирао је од 1,43 према 0,93.

Утврдили су да – што су мушкарци бројнији у односу на жене, то су мање склони промискуитетном понашању. У таквим заједницама “најбоља је стратегија пронаћи једну жену и држати је се”, објашњава Шахт.

Иако теорија продужења врсте природним избором говори да је мушкарац програмиран да има што више деце како би преживела она најотпорнија, та теорија говори и да се одрасли пар мора бринути за своје потомство како би оно полно сазрело да може и само да продужи врсту. А брига за потомство је јача и боља што је мушкарац приврженији једној жени, уместо да шврља за новим партнеркама.

Истакнути противник еволуционе психологије, која заступа становиште да су мушкарци програмирани за једнократни секс, верује да се нова открића заправо “добро уклапају” с истраживањем еволуционих психолога. Осим тога, супротно стереотипима, Дејвид Бас са Универзитета у Тексасу каже “нико не тврди да су мушкарци освајачи, а жене стидљиве. Коју ће стратегију мушкарац одабрати, зависи од контекста”, преноси хрватски Тпортал.