ТРАГОМ ПАВЕЛИЋА И АРТУКОВИЋА: Први потез усташке НДХ био је прогон ћирилице

Био је то први закон који је био уперен против српског православног становништва које је живело на територији Хрватске, Салмације и Славоније, а потом и Босне и Херцеговине која је припојена усташкој творевини. 

Закон је имао свега два члана, а у другом се каже да ступа на снагу истог дана кад буде објављен у "Народним новинама" и да се поверава на извршење Министарству унутрашњих послова. 

Потписник закона је био поглавник НДХ Анте Павелић. 

А у наредби о спровођењу овог закона које је прописао МУП усташке НДХ, каже се:

Члан 1.

Забрањена је употреба ћирилице на цијелом подручју Независне Државе Хрватске. То се нарочито односи на цијело пословање свих државних и самоуправних тијела, на уреде јавног поретка, на трговачке и њима сличне књиге идописивање и све јавне написе. 

Према томе, наређујем:

да се на цијелом подручју Независне Државе Хрватске обустави свака употреба ћирилице у јавном и приватном животу. Свако штампање ма какових књига ћирилицом је забрањено. 

Сви јавни написи имају се једновлачно, а најкасније у року од три дана скинути. 

Члан 2. 

Прекршитељи ове наредбе казнит ће се по управни областима новчано 10.000 динара и затвором до мјесец дана.

Ову наредбу је потписао 25. априла 1941. године усташки злочинац и министар полиције НДХ Андрија Артуковић.

Артуковић никада није дочекао правду. Побегао је у Калифорнију, а кад су га југословенске власти откриле и тражиле изручење од САД, оно је одбијено и пуне две деценије је такво стање мировало. Ипак, под утицајем јеврејских организација у Америци, поступак је реактивиран и он је средином осамдесетих изручен у Загреб.

Осуђен је на смрт 1986. године, али казна никад није извршена јер су власти сматрале да је због сенилне деменције сувише болестан за то. Умро је 1988. године, у дубокој старости, у 89. години живота. 

Урбана легенда каже да је читаво изручење и суђење било фарса јер је његова сопствена жеља била да умре у Хрватској. 

Артуковић је наредбу о спровођењу "Закона о забрани ћирилице" спровео у дело. Био је то почетак прогона Срба у НДХ.

Следећа је била "Законска одредба о  прелазу с једне вјере на другу", коју је 3. маја 1941. године потписао поглавник Павелић. Тиме је био отворен пут за насилно покрштавање православних Срба у католичанство. 

Ова два закона била су зачетак крвавог усташког пира који је уследио. Геноцид над Србима био је један од највећих у историји човечанства, а по начину извршења вероватно и најмонструознији.