ТУГА МАЈКЕ И ПОСЛЕ 17 ГОДИНА: "Немојте овде да тражите Ивана, идите у кафић, он је убијен"

У знак сећања на све киднаповане и страдале жртве на Косову и Метохији данас су се окупили њихови родитељи и најближи испред Специјалног суда "Српског зида плача", тражећи и после 17 година истину о њиховим трагичним судбинама и кривцима.

Међу њима је била и мајка страдалог младића из кафића „Панде“ у Пећи, Ивана Радевића, која је решила да не одустане од борбе за правду надајући се да ће истина и после толико година ипак испливати на видело.

"Чекали смо 17 година, ваљда ће се та истина на крају сазнати. Ништа болније не може да ми буде, као оног дана када су ми јавили“, прича она.

Присећајући се тог кобног дана, са сузама у очима, Милена препричава тренутак када им је саопштено да је њихов син убијен.

"Јавили су да се десила несрећа, чуло се да има и рањених и убијених. Знали смо да се наша деца окупљају у кафићу, претпоставили смо да је међу повређенима, али нисмо ни слутили да је убијен. Отишли смо до болнице, тамо су нам саопштили: 'Немојте овде да тражите Ивана, идите у кафић, он је убијен'“, присећа се очајна мајка.

И поред трагедије која је породицу Радевић задесила, Милена је захвална на "срећи у несрећи".

"Ипак смо имали ту срећу да је двоје деце остало живо, јер је требало и они да се нађу у кафићу тог дана, али је Иван отишао први. Само што је ушао, сео на столицу, убили су га, таман је тако било“, прича Милена.

И после 17 година, Милена осећа исти бол и патњу, једино што тражи, у име свог сина, је да се истина о убицама најзад сазна.

"Ово ме највише убија. Ово нагађање, лицитирање. Најсрећнија бих била да склопим очи и одем са истином ко их је убио. Мој мир, моју тугу, мој бол нико не може да умањи. Ни њему није лако, тамо где лежи на косовско-метохијској земљи, што се после толико година ништа није решило“.

Иако је Иван сахрањен на Косову, Милена његов гроб обилази сваке године на дан његове погибије.

"Ја сваког 14. децембра одем обиђем гроб, исплачем се и вратим се, то је све. Дошла сам из Подгорице синоћ. Он је мртав, не може да се брани, ја у име његово тражим истину, јер он вапи за њом", завршава Милена.

"Захтевамо да се злочину у Панди дају приоритетне одреднице"

Милена је, обраћајући се медијима, прочитала отворено писмо јавности и интитуцијама републике Србије у нади да ће након 17 година случај убиства младића у кафићу Панда у Пећи коначно бити решен.

"Истина је једино што породице траже. Обраћам се нашим представницима власти, организацијама и свеукупној јавности са молбом и захтевом да сви дају допринос како би се коначно чула истина о убиству наше деце у кафићу "Панда" у Пећи 1998. године.

На непримерен начин долазимо до различитих сазнања из медија и сваким текстом пушта се нови рафал у наше никад зацељене ране. Истина и правда може бити задовољена само када злочин добије своје име, а починиоци и налогодавци злочина буду изведени пред лицем правде. Не може се ништа учинити ћутањем и игнорисањем наших позива да се открије истина. Ништа се не чини упркос објава са највиших државних позиција да постоје сазнања која се не саопштавају ни после 17 година.

Ми породице убијених немамо право да злочин заоборавимо. За нас то представља тегобну садашност и будућност. Несагледиве последице могле би бар бити ублажене саопштењем пуне истине. Резултат наших великих напора никада није постигнут. Да ли су наша деца жртве тероризма, жртве рата? Ко крије истину?

Позивам истражне и правосудне органе да окончају накнадно убијање наше деце и да нам обезбеде најхитнији правни епилог целог случаја, јер ми имамо право на то и по људским и по божјим законима. Позивам све надлежне органе да злочину у "Панди" дају приоритетне одреднице.“