Украјинци у недељу бирају нови сазив парламента
КИЈЕВ - У Украјини ће у недељу бити одржани ванредни парламентарни избори, а најновије анкете показују да је проевропски блок председника Петра Порошенка у извесном вођству док би друго место могло да припадне популистичкој партији у успону.
Ово су први општи избори у Украјини откако је лидер Виктор Јанукович, који је уживао подршку Москве, збачен у фебруару, а Порошенко их је сазвао са циљем да "очисти" парламент од Јануковичевих лојалиста и направи нови сазив са проевропском већином, преноси Ројтерс.
Уколико би проруске снаге отишле из парламента, Порошенко би лако могао да оформи прозападну коалицију са савезницима као што је партија Народни фронт предвођена премијером Арсенијем Јацењуком, како би наставио са проевропским реформама.
Међутим, у случају да се Лијашкова странка изузетно добро пласира, Порошенко ће можда имати неугодан задатак да тражи подршку од политичара који је оштро критиковао његов мировни план и његове контакте са руским председником Владимиром Путином.
Анкете показују да би само четири од 29 политичких група колико их учествује у изборној трци, са 3.114 кандидата на страначким листама, могло да пређе праг од пет одсто који је потребан за улазак у састав 450-члане Врховне раде.
Порошенкова странка Солидарност би, заједно са савезничком партијом Удар коју води бивши боксер Виталиј Кличко, могла да освоји 20,5 одсто гласова, док је подршка Радикалној странци популисте Олеха Лијашка скочила на 8,6 са шест одсто колико је износила пре само месец дана, показују резултати истраживања.
Нагли пораст подршке Лијашковој странци угрожава шансе бивше премијерке Јулије Тимошенко да уђе у нови сазив парламента, према истраживању које је спровела Фондација за демократску иницијативу.
С друге стране, један од очекиваних губитника је странка Јулије Тимошенко Баткившчина (Отаџбина), чија је подршка опала на 4,7 одсто. Тимошенко (53), која је била један од најпопуларнијих украјинских лидера у протеклих 10 година, са радикално прекројеним политичким програмом сада није успела да поврати масовну подршку гласача, а ако у недељу не освоји ниједно посланичко место, то би могло да значи њен политички суноврат.
Јануковичева Партија региона, која је некада имала највећи број посланика у парламенту, практично је угашена као политичка снага, а њихови савезници комунисти, вероватно, неће имати ниједног представника у парламенту, први пут откако је Украјина стекла независност 1991.
Нови парламент ће имати рок од месец дана да формира већину која треба да оформи нову владу.
Листа кандидата из скоро свих главних проевропских партија пуна је имена ратних ветерана и политичких активиста, што одражава бурних 10 протеклих месеци кроз које је Украјина прошла.
Истраживање јавног мњења показује и да је 32 одсто од 2.025 испитаника још увек неодлучно. Анкетом је обухваћена подршка само за кандидате на странацким листама који ће попунити половину од 450 посланичких места, док о другој половини одлучују индивидуална надметања у такозваним изборним окрузима са једним мандатом. Генерално, у таквим окрузима се гласа за владајућу елиту те коментатори изражавају очекивања да ће то и овога пута бити случај.
Централна изборна комисија, међутим, очекује да ће бити изабрано 424 посланика, а не 450, пошто искључује могућност гласања у 14 дистриката у источним регионима Доњецк и Луганск. Наиме, проруски активисти прете да ће блокирати гласачка места у 14 дистриката у источним регионима и организовати одвојене изборе почетком новембра, за шта наводно имају прећутно одобрење Кремља.
Неки експерти сматрају да ће, ако се обистине предвиђања о убедљивој победи Порошенковог блока, тај резултат одговарати Москви.
"За разлику од обичних Украјинаца, Порошенко схвата да ће морати да потражи компромис у односима са Русијом", каже Константин Калашев, директор Политичке експертске групе са седиштем у Москви.
Заменик директора Института за заједницу независних држава који је повезан са Кремљом, Владимир Зарихин, сматра да Русија заправо нема кога да подржава на овим изборима.
"Наравно, ови избори неће изменити односе између Русије и Украјине", каже Зарихин и додаје да су "у игри фактори који су далеко озбиљнији од састављања нове Раде".
