Украјинска криза актуелизовала интересне сфере у Европи
ЗАГРЕБ - Током украјинске кризе Запад и Русија се међусобно оптужују за експанзионизам у Европи, што је питање са великом историјском тежином, 75 година након потписивања немачко-совјетског пакта којим су те две силе интересно поделиле део континента.
Совјетски министар спољних послова Вјачеслав Молотов и његов немачки колега Јоахим фон Рибентроп потписали су 23. августа 1939. године споразум о ненападању који је садржавао и тајни протокол о подели источне Европе између СССР и нацистичке Немачке. Две недеље након потписивања пакта Хитлер је напао Пољску, што је био повод за улазак Француске и Велике Британије у рат, док је Стаљин 17. септембра наредио инвазију на исток Пољске. Осим у Пољској, две земље су договориле и разграничење интересних зона у Румунији, Летонији, Литванији, Естонији и Финској.
Питање могућих интересних сфера у Европи актуелизовано је поново након сукоба Запада и Русије око судбине Украјине.
Сузана Хаст, научни сарадник Института за висока међународна истраживања и развој у Женеви сматра да "сфере утицаја постоје" због неравнотеже снага између велесила и њихових слабијих суседа.
"Важно је знати о којој врсти утицаја говоримо", рекла је она и додала да "руски врх нема потребу за учвршћивањем своје зоне утицаја ако нека друга сила нема утицај у региону".
Тако је ширење демократских идеја један од главних циљева које Европска унија истиче у својој политици познатој као "политика јачања добросуседских односа" која нуди уговоре о придруживању земљама нечланицама ЕУ, које спроводе демократске реформе и боре се против корупције. Наиме, украјинска криза је избила пошто је ЕУ понудила трговински споразум Украјини који тадашњи председник Виктор Јанукович није хтео да потпише, већ се радије одлучио за финансијску помоћ Русије вредну 15 милијарда долара.
Протести који су уследили завршили су се његовим свргавањем и доласком проевропске владе на власт. Руске власти су, како се наводи, у промени украјинског курса виделе претњу својим интересима на подручју које се обично зове "блиско иностранство", што означава земље с којима Русија непосредно граничи и њене бивше сателите из совјетског доба.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров још је у фебруару оштро напао Унију рекавши да "присиљавање Украјине да бира између ЕУ и Русије значи покушај стварања сфере утицаја", на шта је немачки шеф дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер узвратио да "Украјина није геополитичка партија шаха".
Руски председник Владимир Путин је припајање Крима образложио историјским разлозима и чињеницом да су Руси тамо већина, али и тиме да поморска база Севастопољ не сме пасти у руке НАТО. "НАТО је војни савез и ми не желимо да се један војни савез досели у наше двориште и на нашу историјску територију", поручио је Путин тада.
Дмитриј Трењин, директор института Карнеги у Москви, оцењује да након невиђених економских санкција које је Запад увео Москви, циљ сукоба премашује руске интересне сфере у иностранству. Кремљ, према његовим речима, верује да "циљ Америке више није (...) повратак Крима Украјини, него рушење Путиновог режима подстицањем привредне стагнације и незадовољства народа".
"То за Путина више није борба за Украјину, то је битка за Русију", закључио је Трењин.