Украјинска војска масовно дезертира! (ВИДЕО/ФОТО)
Оружане снаге Украјине данас су слика и прилика тешке ситуације у Украјини. Земља се распада, економија је у расулу а налази се између два економска дива која већ годинама уназад на међународној сцени воде приватну битку за срца и душе (али и територију) Украјинаца. Ако се водимо изреком „каква држава, таква војска“, онда се украјинске оружане снаге налазе у истој ситуацији као и остатак земље. Дезертерство је само нужна последице тешке ситуације у којој се украјинско друштво и држава налазе.
Када нема новца, не може се одржати друштво а камоли војска. Зато и не чуди чињеница да се украјинској штампи све више пише о томе да војници који су послати на исток Украјине гладују, да не добијају следовања, да два месеца нису добили ни гривну, а да је новозабрани председник Петро Порошенко обећао чак хиљаду гривни за сваки дан у рату. Одећу и обућу им поклањају грађани и војницима је доста понижења. Зато су поједини припадници одлучили да положе оружје и врате се кућама.
Према информацији коју је доставио одборник у Скупштини града Кијева, Игор Луценко, чета од неких педесет бораца Националне гарде пешке се враћа из Славјанска у Кијев. Командант Треће чете 37. резервног батаљона Националне гарде Украјине саопштио је да су он и његови људи обманути, и то не само условима под којима су натерани да се боре, него и чињеницом да им је речено да иду у антитерористичку операцију, а тражи се да пуцају у цивиле, у сопствени народ.
Ово није први пут да је забележено дезертерство међу украјинским војницима. У једном од напада украјинских снага на Луганск током маја месеца, неколико украјиских војника је погинуло. Међутим, убрзо након те објаве појавили су се тврдње да поједини припадници украјинских снага нису погинули у борби са проруским снагама. Неких 30 регрута хтело је уствари да пребегне. Проруске снаге су нахраниле затворенике и хтели су да их премести, али је остатак украјинских трупа отворио ватру на целу групу чим су сазнали за намеру групе украјинских војника. Ту информацију је потврдио и један од дезертера, који је рекао да су он и његове колеге регрути одлучили да пребегну, јер нису желели да слушају наредбу коју су им говориле да пуцају на цивиле и проруске демонстранте.
Украјина је некада имала другу највећу војску у Европи, са неких 750.000 војника. Али нова влада није имала средстава да одржава толику силу. Убрзо је почела са резањем трошкова. Од тада, украјинско Министарство одбране смањило је своје оружане снаге на око 120.000 војника. У времену када је Крим одлучио да се припоји Русији, Украјина је и даље била у процесу смањења оружаних снага и имала је планове да умањи снаге на 100,000 припадника до 2017. године.
Са бројним депоима совјетког наоружања (од којих су многи пали у руке припадницима самоодбране) Украјиске оружане снаге се суочавају и са застарелошћу опреме која може да ремонтује само у Русији, што очигледно није могућност. А куповина нове војне опреме од западних савезника, у ситуацији када земља зависи од стране економске помоћи, такође се не види као одрживо решење.
Тешко је време пред Украјином а још теже пред њене оружане снаге, ако се борбе на Истоку ускоро не заврше.
