Улице Београда носе имена хероја

Адмирала Гепрата / Савски венац

Гепрат Емил (1856 - 1939), француски адмирал. Као командант војно-поморског подручја у Бизерти указао је велике услуге српским избеглицама и установама, које су после напуштања отаџбине 1915. биле смештене у овом лучком граду на северу Туниса. 

Арчибалда Рајса / Чукарица

Рајс Арчибалд (1876 - 1930), публицист, професор Универзитета у Лозани, познат криминалог. Један од безрезервних пријатеља српског народа, био је представник српске владе у Женеви, где је пристао да обави једну непристрасну анкету о злочинима аустроугарске војске на мачванском фронту. 

Булевар војводе Бојовића / Стари град

Бојовић Петар (1853 - 1945), један од најдаровитијих српских војсковођа, у ратовима Србије од 1876 – 1945, рођен у селу Мишевићима. Завршио је Војну академију. Познавао је француски језик и културу, преводио је са француског дела војне литературе. Имао је свестрано знање: био је упућен у етику, историју, српску и европску културу, уметност и књижевност. Војницима се обраћао као отац. У Првом светском рату генерал Бојовић је на челу Прве српске армије, учествовао у освајању Шапца од непријатеља, у борбама на Мачковом камену и у пробоју Солунског фронта. За заслуге у овом рату унапређен је у чин војводе. Од марта 1921. године он је био начелник Генералштаба. Понуђени положај министра војске није примио, те је исте године пензионисан.

Булевар војводе Живојина Мишића / Савски венац

Мишић Живојин (1855 - 1920), рођен у Струганику. Завршио је Артиљеријску официрску школу. Учествовао је у два ослободилачка рата са Турском (1876 – 1878), као и рату са Бугарина 1875. године, као командант батаљона, пука, дивизије и помоћник начелника Генералштаба. На Вишој школи Војне академије био је предавач стратегије. Као најближи сарадник Радомира Путника, је зналачким маневрима и усиљеним маршевима створио услове за прву победу над централним силама, коју је извојевала српска војска у Церској бици. Мишићев војнички таленат дошао је до пуног изражаја тек у великој Колубарској бици, у којој је аустро-угарска војска претрпела пораз. Примио је команду над Првом армијом, када је због великих губитака на Мачковом камену и оскудице наступила општа физичка и духовна клонулост. Највећи успех војводе Мишића после Колубарске битке везан је за савезничку солунску офанзиву 1918. године у којој је српска војска стигла чак до Арада, Темишвара, Баје и Печуја.

Булевар Војводе Путника / Савски венац

Путник Радомир (1847 - 1919), рођен у Крагујевцу. По завршетку артиљеријске официрске школе, као потпоручник је писао упутство за обуку трупа, и од тада, почиње његов утицај на развој српских оружаних снага. За мајорски испит објављује двотомне студије Служба генералштаба. Његов војнички таленат заблистао је тек у Балканским ратовима и Првом светском рату када је Прву армију учинио тако јаком, да је извојевао велику победу код Куманова, надмудрио турско командовање  и у Битољској бици коначно потукао турску Вардарску армију. У духу те идеје поражена је аустро-угарска војска на Церу. Велика победа српске војске у Колубарској бици учврстила је војводу Путника у уџбенике ратне историје свих земаља света. Крајем 1915. године, после губитка целе државне територије, Путник је успео да извуче своје десетковане трупе. Крајњим напором успео је да издиктира своју последњу директивну, која ће српску војску одвести на Јадранско приморје, а одатле на Солунски фронт. Своју болесничку постељу претворио је у биро у коме је неуморно радио дан и ноћ.

Булевар Франше д’Епереа / Савски венац

Франше д’Епере (1857 - 1942), маршал Француске у Првом светском рату, командовао је савезничком војском на Солунском фронту и постигао одлучујућу победу над Бугарима 1918. године. Проглашен је почасним вођом српске војске. Маршал је одиграо једну од најзначајнијих улога у историјским данима, који су претходили уједињењу Југославије. Као командант Источне савезничке војске, већ у првој половини 1918. године прихвата идеју наше Врховне команде за одлучну акцију на Солунском фронту. Краљ Александар произвео је маршала д’Епереа и чин војводе наше војске, одликујући га истовремено Карађорђевом звездом.

Булевар војводе Степе Степановића / Вождовац

Степа Степановић (1856 - 1929), истакнути војсковођа учествовао је у српско-турским ратовима. Најславније странице биографије војводе Степе везане су за Први светски рат. Степа је преузео дужност команданта Друге армије. Од Комбиноване  и Моравске дивизије образовао је церску ударну групу за извођење марш-маневра. Степановић је наредио Комбинованој дивизији да што пре овлада Косаниним брегом (највећи врх на гребену Цера). Овај потез је имао пресудан утицај на ток и коначан исход Церске битке. У бици на Дрини и у великој Колубарској бици, Степановићева армија одиграла је изузетно значајну улогу. Највећи Степин успех везан је за пробој Солунског фронта и избацивање Бугарске из рата. Повукао се из активне службе, да би остатак живота провео у кругу породице у Чачку, где је и сахрањен.

Гаврила Принципа / Савски венац

Принцип Гаврило (1894 - 1918), национални револуционар, припадник покрета Млада Босна, у Сарајеву је похађао трговачку школу, потом гимназију, 1912. године је прешао у Београд. На одлуку Младе Босне да се изврши атентат на аустријског престолонаследника Франца Фердинанда, Принцип се са Чабриновићем и Грабежом илегално пребацио у Сарајево и понео бомбе и муницију. На Видовдан 28.6.1914. године успешно је извршио атентат. Умро је априла 1918. године од туберкулозе у казаматима тврђаве Терезин.

Генерала Михаила Живковића / Звездара

Живковић Михаило (1856 –  1930), генерал назван „гвоздени генерал”, јер је био присталица суровог пруског начина васпитања. У Првом светском рату је био командант пука, командовао је при одбрани Београда.

Генерала Рашића / Вождовац

Рашић Михаило, генерал (1858 – 1932). Војну академију завршио је у Београду. Генерал је постао 1912. године.  Током 1918. и 1919. године био је војни министер. У рату 1914. и 1915. био је командант Комбиноване дивизије, која је учествовала у бици на Церу. Од 1916 – 1918. године био је делегате српске Врховне команде у француској Врховној команди и војни министар.

Генерала Васића / Савски венац

Васић Милош, генерал (1859 – 1935). За време Првог светског рата био је у војним мислијама у Грчкој и Италији, а у међувремену командант Дунавске дивизије која је узела учешће у бици на Мачковом камену и у Колубарској бици.

Милунке Савић / Вождовац

Савић Милунка (1888 – 1973), резервни наредник српске војске. У Првом светском рату учествовала је као бомбаш у Колубарској бици, а за време повлачења српске војске 1915. године тешко је рањена, па је после преласка Албаније пребачена у Бизерту на лечење. Истакла се на Солунском фронту, где је у борбама код Црне реке заробила 23 бугарска војника. Рањавана је четири пута. Од ратних одликовања добила је, два француска ордена легије части, француски Ратни крст, медаљу Милоша Обилића.