Опасан отпад велика претња

Ако се тај отпад неконтролисано одлаже и ако се не збрине на прави начин, може изазвати озбиљне акциденте, рекла је председник Управног одбора Централно-европског форума за развој Јованка Арсић-Каришић, на јавној дебати у Народној Скупштини, поводом Светског дана заштите животне средине.

Систем управљања опасног отпада у Србији је у великом проблему и код нас се плаћа само 20 одсто обавезних еколошких накнада од произвођача отпада, рекао је помоћник директора за екологију у фирми Горење Драган Дилпарић.

Због тога буџет Србије годишње губи око 30 милиона евра, навео је Дилпарић и оценио да је постојећи систем неодржив. Он је навео да се еколошка такса уграђује у цену производа, али да неке компаније плаћају држави таксу, а неке не, па због тога компаније које не поштују ту обавезу стичу екстра профит. У Србији су, како је навео, три до пет пута веће накнаде од просека ЕУ, а наплата је вишеструко мања.

Директор сектора за заштиту животне средине у НИС-у Светлана Дувњак указала је да у Србији нема довољно оператера који могу да збрину индустријски отпад, чак и ако компанија има довољно новца да уложи у ту област.

Она је навела да НИС производи годишње око 9.000 тона отпада годишње од чега је око 5.500 тона опасног отпада, а највише је зауљеног и рударског отпада.