Усвојени медијски закони: Ево шта доносе
БЕОГРАД - Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о јавном информисању и медијима, Закон о јавним медијским сервисима и Закон о електронским медијима.
Закон о јавном информисању ствара услове за слободан развој независних, професионалних медија и медијског система који треба да омогући најшире задовољавање потреба грађана, без дискриминације, за информацијама и садржајима из свих области друштвеног живота.
Прописан је и излазак државе из медија, осим у за то посебно утврђеним случајевима, као и јасно дефинисан јавни интерес у области јавног информисања.
Законом се регулише положај уредника, заштита права новинара и подстицање новинарског удруживања, затим транспарентност власништва у медијима, успостављање Регистра медија и заштита медијског плурализма кроз спречавање недозвољеног обједињавања у области јавног информисања.
Предвиђен је прелазак са директног буџетског финансирања појединих медија на систем пројектног, конкурсног суфинасирања, за све медије, односно издаваче медија који су уписани у регистар медија, правна лица, односно предузетнике који су регистровани за производњу медијских садржаја, као и друга правна лица.
Законом се први пут даје заштита и жртвама насиља, уређено је објављивање информација из приватног живота и личних записа, као и правила која се односе на услове када је допуштено објављивање информација из приватног живота и личних писаних записа.
Значајна новина предвиђена је у одредби која прописује када није потребан пристанак за објављивање информације из приватног живота, ако у конкретном случају интерес јавности да се упозна са информацијом, односно записом, претеже у односу на интерес да се спречи њено објављивање. Ти случајеви су прецизно предвиђени законом.
Закон о електронским медијима
Посланици Скупштине Србије усвојили су већином гласова и Закон о електронским медијима, који прецизно дефинише надлежности Србије над пружаоцима аудиовизуелних медијских услуга због преласка на дигитално емитовање програма.
Нова техничка достигнућа подразумевају да све чланице ЕУ морају до 2015. године да пређу са аналогног на дигитално емитовање програма и да се у том простору пружаоци програмских садржаја посматрају као пружаоци аудио-визуелних медијских услуга а не као емитери.
Закон терминолошки усклађује и одређује дефиниција појмова у складу са Директивом о аудиовизуелним медијским услугама, нормативног регулисања рада, надлежности и послова регулаторног тела у области електронских медија, имајући у виду промењене околности до којих ће доћи преласком са аналогног на дигитално емитовање.
Закон о јавним медијским сервисима
Нови Закон о јавним медијским сервисима, који је скупштина усвојила са 183 гласа за, уређује рад јавних медијских сервиса РТС и РТВ, прецизира обавеза њиховог рада на начелима истинитог, непристрасног, потпуног и благовременог информисања, забрана цензуре, поштовање људских права и финансирање из буџета до 2016. године.
Законом се прецизира да ће њихово финансирање од 2016. године бити из таксе за јавни медијски сервис, из буџета, од комерцијалних прихода.
Такође, законом се подвлачи и поштовање професионалних стандарда и кодекса у остваривања јавног интереса који подразумева производњу, куповину, обраду и објављивање радио, телевизијских и мултимедијалних садржаја, нарочито информативних, образовних, културно-уметничких, дечјих, забавних, спортских, верских и других који су од јавног интереса за грађане.
Закон наглашава да јавни медијски сервис остварује јавни интерес, уважава захтеве јавности и за своје деловање одговара управо тој јавности, а одговорност јавног медијског сервиса остварује се јавним поступком именовања органа јавног медијског сервиса…
Медијски садржаји РТС и РТВ имају за циљ остваривање људских права и слобода, размену идеја и мишљења, неговање вредности демократског друштва, унапређивање политичке, полне, међунационалне и верске толеранције и разумевања, као и очување националног идентитета српског народа и националних мањина.
