УЖАС У БОЛНИЦИ: Довели су ме на инфективну и оставили у јаким боловима, мислила сам да ћу умрети

"У болници чекам, савијам се од болова да би након пола сата изашла сестра и рекла да смо у погрешној болници и да морамо на инфективну. Крећемо тамо, возе ме родитељи. Болови су све јачи, температура 39,5. Стижемо, чекамо пола сата, нико не долази, на крају нас докторка једва прима. Након што ми је испипала стомак каже мојој мајци да останем пар сати на инфузији, а можда и до сутра ујутро јер није ништа озбиљно. Докторка говори да је вероватно грип иако ми нешто говори да није, да осећам неку неописиву бол која не престаје", написала је Габријела Фаторић у писму који је објавила на свом Фејсбук профилу.

"Када су ме на носилима донели у шок собу на хирургији, оставили су ме као пацова да умрем на отвореном балкону без покривача, са инфузијом у руци, 40 температуром и јаким боловима. Након два сата воде ме на ултразвук где ми говоре да имам задебљање црева, ништа страшно. Ја цело време умирем од болова, понестаје ми снаге. Враћају ме на хирургију где чекам још два сата, нови пацијенти долазе и одлазе, свима се пружа нега, а мене су оставили иза завесе и нико ме не чује ни не види. Молила сам за гутљај воде и ћебе, уста су ми почела крварити. Након силног игнорисања од стране сестара, хирурга и доктора, свесна сам да ћу да умрем. Молила сам да ми помогну при одласку у WC, непокретна сам, не могу да се дигнем. Нико ми није помогао", присетила се ужаса Поречанка.

Након четири сата Габријелу су одвезли у собу на хирургији. Цело време била је на инфузији, ништа јој нису дали за болове и температуру. Одједном је дошао хирург и казао јој да ће на операцију, а да ће јој разлоге објаснити накнадно. Након два сата, присетила се, дошао је други хирург и казао да ипак не треба операција.

Дан касније вратили су је на инфективну. Оставили су је саму у соби, која је, тврди, била пуна гљивица и буба шваба.

"У соби немам звоно, умирем, плачем, молим да ми помогну. Нико ме не чује. Доносе ми антибиотик и одлазе. Таман мислим ево спас кад оно све почиње да ме пече, сврби, кожа ме боли. Почињем да се грчим и гушим. Улази докторка и говори ми да је то нормално и да је све у реду. Температура скоро 40. Ја не знам где сам. Улазе након неког времена и виде ме како се гушим и схвате да сам алергична па ми дају нешто да ми сад смири све, али мени се само погоршало. Нисам успела да преспавам ноћ. Гушили су ме зидови. Шкољка коју сестре ставе крај кревета да не бих морала у WC се не чисти данима. Сама сам морала са све инфузијом да је празним у WC. Постељина се не мења, само је ујутро затегну јер их визита 'критикује", описала је стање у пулској болници Габријела. 

Каже да је имала и негативно искуство са једном докторком, која јој је однела мобилни телефон након што је рекла да ће тражити од родитеља да је преместе у другу болницу.

"Вратила ми га је након мог скорог слома живаца након сат времена говорећи ми да сам неваспитано дериште", огорчена је Поречанка. 

Тврди да су доктори на инфективном делу пулске болнице, тек пред крај њеног болничког лечења, открили да има салмонелу и пружили јој адекватно лечење, преноси хрватски портал Danas.net.

"Хвала Богу, чим ми је било мало боље добила сам отпусну листу и отишла кући. Моја мајка је носила пакет од којег сам се 99,9 % отровала на инспекцију у Пули где су је на дрзак начин одбили, и рекли да они и да нађу нешто ништа неће рећи. Добила сам трауме, напатила сам се као никад у животу. Психичко стање ми је лошије него физичко. Полако се, али тешко опорављам. Немам кога да тужим јер у нашој држави нема смисла и затворена су ми сва врата за било какве одштете или слично. Једино ми преостаје да своје најгоре искуство у животу проширим по новинама. Не дај Боже никоме", написала је у свом писму Габријела Фаторић.