ВУЛИН ОТКРИВА: Ово је велика обавеза и одговорност, али је велика част!
Министар за рад, запошљавање и социјалну политику говори о ономе о чему ретко има прилике.
Велика је част бити на овом месту. Суштински би могло да се зове Министарство за људе и кад бисте га тако назвали, не бисте ништа погрешили јер се оно тиме и бави. Јесте велика обавеза, јесте огромна одговорност, али је велика част. Ово министарство од првог до последњег удаха пролазите кроз ово министарство. Кад се родите, ваша мама ће добити родитељски додатак, и ви ћете после, ако треба добити и дечји додатак, а онда ћете до пензије и дома за старе. Не постоји људско биће у овој земљи које неће проћи кроз ово министарство бар једном у животу. То је заиста велика одговорност.
Јесте изазовно и тешко, решавате проблеме који су неки други направили, ту сте за људску муку, али има то и својих награда. Када видите да сте неком променили живот на боље, када сте нечију муку дотакли и поправили. Рецимо, усвајање. Хранитељска породица, која добија надокнаду за свој рад, тражи да усвоји свог штићеника, и због тога се одриче надокнаде. То је њихово дете сада и за то вам нико неће платити. То вам враћа веру у људе.
Моји клинци, један има пет и по, један пуни годину дана, су ми нашкрабали нешто и направили су ми једну кутију коју ја треба да дам Деда Мразу да је напуни за њих. Дужан сам им, помогли су и Деда Мразу.
Владимира Путина, због његове чврстине, наклоности према Србији, његовој принципијелости и начину на који је од једне понижене и поражене Русије направио велику, моћну и поносну Русију.
Један део вечери сам био са децом без родитељског старања, а после тога, касније, када су морали да спавају, са својом породицом. Важно је да им кажемо и тад да нису сами.
Трудим се, неко иде на ручак, а неко искористи тих пола сата, 45 минута, сат времена да оде на неки спорт. Ја сам овај други тип, трудим се.
Први мај. Не само што је и празник моје партије, већ је у добром времену, има традицију борба за радничка права и сви смо га прихватили, јер се осећамо као баштиници тог празника. Тад увек имамо заједнички скуп и увек се нешто и ради.