Вулин: Желимо да макар једна генерација не искуси рат
БЕОГРАД - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је да Србија никада није била узрок ниједног рата, али да је често против своје воље била повод за ратове "неситих краљева и царева", и да тражи да јој се допусти да макар једна генерација њених грађана проживи век а да не буде жртва неког ратног сукоба.
Вулин је, отварајући на Калемегдану државну церемонију обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата, истакао да је Србија из два светска рата научила лекцију да може да траје само ако сукобе великих избегава и води рачуна прво, али никада једино, о себи.
"Срби су скроман и често ћутљив народ, али сањају отворених очију. Срби траже од великог света, од себе, али најпре од оних који одлучују како се дели ова планета, да извуку поуку из Првог и Другог светског рата и допусте Србији сан да се роди једна генерација која ће се родити и умрети а да неће учествовати у неком рату", казао је Вулин.
Остварење тог сна, како је истакао, није доживела ниједна генерација Срба, али постоји нада да ће генерацији деце која сада стасавају бити дозвољено да тај сан постане јава.
Свет је, како је подсетио, тонуо у велике сукобе и ужасе онда када би сила заменила право, а данас су, после искустава Другог светског рата, чувари права организације попут УН и ОЕБС-а.
Осврћући се на полемике о одговорности Србије за Први светски рат, Вулин је истакао да "царска и краљевска височанства жељна ваздуха, воде, земље и робља" не могу да буду једнако одговорни као они који су имали само грех рођења и трајања на једном парчету земље.
"Србија је увек била на правој страни и ако нешто велики и силни могу да науче од Србије то је да је Србија увек била на страни светла и слободе и да никад није била на погрешној страни. Велики треба да знају да је Србија увек тражила светло које ће бити светло за све друге", рекао је Вулин.
Подсећајући на велике жртве Србије у Првом светском рату, Вулин је рекао да Срби не могу да се не питају зашто је у њему убијено 800.000 српских цивила и зашто су одмах по Сарајевском атентату постали жртва прогона и насиља широм региона.
