ЗА НАС МАЛО, ЗА ТРГОВЦЕ МНОГО: "Немамо ситно" у продавницама Србе кошта 1,8 милијарди

 Четворочлана породица у којој сваки члан бар једном дневно трговцима остави два динара, када би узимали кусур и стављали га у касу била би богатија за око 3.000 динара.

Сваки долазак у продавницу, пекару или пред киоск праћен је сличним сценариом. За рачун који није округао трговци нам, понекад уз извињење а понекад бахато, кажу - „немам ситно“. Тако нам најчешће узму од једног до четири динара.

Други сценарио је нешто другачији, али исход је исти. Љубазан трговац пружа нам гомилу кованица, а ми му, уз осмех и одмахивање руком, кажемо „ма, у реду је“.

У том тренутку ситниш делује смешно, али не размишљате да, ако четири члана једне породице бар једном дневно оставе у продавници бар по два динара, на крају године губе 3.000 динара. Ако свако од 2,5 милиона домаћинстава дневно остави два динара у продавницама, долазимо до податка да Срби сваког дана баце пет милиона динара, што на годишњем нивоу износи 1,8 милијарди.

Власници дућана тврде да у касама остављају око 1.000 динара у кованицама.

- На почетку радног дана касе су пуне ситног новца. Колико ситног новца ће имати на старту, зависи од величине продавнице, од тога колики је промет, да ли се налази у близини школе - кажу у једној трговини за Блиц.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, каже да је невраћање кусура у иностранству незамисливо.

- Догодило ми се у Енглеској да је радник с касе трчао за мном да би ми вратио ситнину. То само показује да они новац цене, док у Србији ретко ко инсистира на кусуру, који је битан само деци и пензионерима - каже професор Савић.