ЏЕЈМС КЕТАВОНГ, ТЕНИСКИ СУДИЈА, ЗА СРБИЈУ ДАНАС: Нећете ми веровати, али ујак ми је Србин, Београђанин!

Осим Новака Ђоковић, Виктора Троицког и остатка српског тениског тима публика у Краљеву је имала прилику и да види како суди Џејмс Кетавонг, један од најбољих судија света. Осим осмеха који не крије ни када "ломи" тешке одлуке, Џејмс за Србију Данас открива шта га везује за Србију, колико му је било тешко да научи да каже "четрдесет"...

- Нисам никоме у Србији рекао, или се бар не сећам, али ја имам доста веза са вашом земљом - мој ујак је Србин и живи у Београду. Зове се Божидар Ристић - рекао је у ексклузивном интервјуу за Србију Данас један од најбољих, али и најатрактивнијих тениских судија Џејмс Кетавонг.

- Родитељи су нас подржали када смо им рекли да желимо да тренирамо тенис. Међутим, све је, по мене, ишло добро док сам је ја побеђивао. Ипак, Ен је била упорнија и када су се ствари на терену промениле, када је почела да ме добија... Оставио сам рекет. У исто време појавио се оглас где су се тражиле младе линијске судије за Вимблдон.

- Прошао сам убрзани курс и 1999. сам се појавио на првом Вимблдону. Искрено, све је почело као хоби, а сада... Сада је то посао. Волим да путујем и ово је право остварење снова.

- Да, ово је убедљиво најдаљи терен на којем судим. Ето, нисам знао да је удаљен чак 200 километара од Беодрада. Опет, нисам хтео да спавам у колима пошто сам желео да видим и предео земље из које је мој ујак. То је за мене привилегија, ново искуство и част. Причао ми је доста о Србији и ето, сада сам у прилици да видим и део ње.

- Није ми први пут да судим у Србији. Био сам у Арени када је Србија играла против Канаде. Шта да кажем, тешко је, али се трудим да изговорим што правилније. Трудим се, али да ли успевам... Не знам - уз препознатљив осмех прича Кетавонг.

- Осим језика мојих родитеља, језика који се говори у Лаосу, знам Енглески, мало Француског, довољно да се споразумем на улици, док, због позива којим се бавим, знам доста основних ствари на више десетина језика. Португалски, шпански, руски, немачки, италијански... Најтежи... Није српски, ако ми верујете. То је пољски... Наша срећа је што се у Азији држе енглеског јер не знам како би изгледало да морамо да причамо и на кинеском, јапанском, корејском... Ето, мој брат, брат чији је отац Србин у кући прича на три језика и ту сам се срео са српским.

- Не, не... - уз осмех наставља Џејмс:

- Не, нисам звезда, али, волим оно што радим и максимално сам сконцентрисан на посао, уједно и на чињеницу да имам најбоље место на терену. Знате, и ми имамо много, много притисака. Неко се против тог притиска бори с осмехом, неко је озбиљан, али све врхунске судије знају да морају да седе у тој столици до краја и да никако не препусте или поклекну пред притиском. Наравно, грешимо и ми. Но, знамо да морамо да будемо "изнад" свега. Да лимитирамо грешке... Играчи су звезде, а част ми је ако неко приђе после меча и каже да је посао обављен добро. Ето, рецимо, у Швајцарској сам судио Дејвис куп, меч дублова који је трајао више од седам сати! Хајде да овако поставимо ствари - можете ли да замислите да седите на једном месту седам сати и вртите главом лево-десно. Само то, а не и да водите рачуна о много других ствари - завршио је Џејмс Кетавонг рекавши да ће једном доћи у Србију да ужива још, али без тениских обавеза.