КОСОВСКИ БОЈ ЗА ТРЕПЧУ, БРЕЗОВИЦУ И ГАЗИВОДЕ: Ово је битка коју Србија може да добије

Оснивач и председник Српске народне партије Ненад Поповић у својој анализи о ситуацији у такозваној држави Косово је рекао да се "Косовски бој" бије, како за поштовање међународног права и очување интегритета и суверенитета на КиМ, тако и за Трепчу, Брезовицу, Газиводе.

Ове године, пет дана пре Видовдана, у Бриселу је заказан наставак преговора између Александра Вучића и Исе Мустафе и чини се да се расправа о имовинским питањима више не би смела одлагати, закључио је Поповић.

Он је додао да се без претеривања и патетике може рећи да се "Косовски бој" не бије само за поштовање међународног права и очување нашег територијалног интегритета и суверенитета на КиМ, већ да се „Косовски бој” данас бије за Трепчу, Брезовицу, Газиводе, за огромну, на десетине и стотине милиона евра вредну имовину Електропривреде, Телекома, Железница, Нафтне индустрије, Путева Србије и многих других државних предузећа Србије на КиМ.

Само у катастарским евиденцијама земљишта на КиМ је, према подацима Републичког геодетског завода од децембра 2008, као власништво државе Србије уписано било 319.256 хектара (29 одсто укупног земљишта на КиМ), а као друштвена својина још 157.666 хектара (14 одсто). Само непокретна имовина у државном власништву на КиМ процењена је на 220 милиона евра.

"Ову битку Србија може да добије. Ако се већ имовина свуда на Западу сматра "светињом“, да ли ће и Србија то питање ставити у први план? Тим пре што су сви аргументи у тој расправи на нашој страни. Српска имовина на Косову је неотуђива својина државе Србије. Па и данас наши порески обвезници уредно враћају све дугове предузећа са КиМ страним повериоцима", рекао је Поповић.

Кредитима, које сада враћа Србија, на КиМ су изграђене бројне термоелектране, рудници, фабрике, путеви, акумулације за снабдевање градова водом и наводњавање, а међу њима и систем Ибар-Лепенац са хидроелектраном и акумулацијом Газиводе, акумулационим језером, које је на последњем састанку Вучића и Мустафе постало предмет највећег спорења.

Необорив доказ да су све фирме власништво Србије

"Можда је, са чисто економског аспекта, одлука да Србија преузме на себе спољни дуг КиМ била погрешна, јер је додатно оптерећивала пореске обвезнике Србије, али она сада може да послужи као необорив доказ да су сва та предузећа са КиМ власништво Србије. То је заправо својеврсна тапија – власнички лист који потврђује власништво Србије над имовином на КиМ. Тим пре што Србија и сада сервисира тај дуг, чија је главница још око 351 милион евра, а последња рата доспева за плаћање тек 2041. године", оценио је Поповић.

Он додаје да је тачно да се касни са захтевом да се тема српске имовине на КиМ стави на дневни ред и истиче да је Србија у протеклих шест деценија уложила више од 17 милијарди долара у путну, енергетску и телекомуникациону инфраструктуру на КиМ и да је, по том основу, Србија власник 80 одсто инфраструктурних и привредних капацитета на КиМ, и, како каже, са овим податком је упознао представнике Стејт Дипартмента, Сената и Конгреса САД.

Да још увек није касно са захтевом, сведочи и чињеница да је привремена власт у Приштини, након жестоког протеста Владе Србије, али и под притиском представника међународне заједнице, одустала од намере да прода Трепчу.

"Сада је ваљда свима јасно да Трепча практично не може да буде приватизована без пристанка Србије", закључио је Поповић.

ПРЕСУДНО ЗА СРБЕ НА КОСОВУ

Иако се Србија првобитно, Бриселским споразумом, практично одрекла акумулационог језера Газиводе, охрабрује обећање премијера Вучића да то неће дозволити.

"Уосталом, две трећине језера се налази у Србији, а брана, хидроелектрана и део језера се налазе у српској општини Зубин поток. Изградња бране је финансирана кредитом ММФ, који је најпре отплаћивала Југославија, а потом Србија", изјавио је.

Брану је изградила Хидроградња из Београда, а да би се формирало језеро морали су да се раселе Срби из Ибарског Колашина, потопљено је више око 600 домаћинстава, две цркве и четири гробља. Потопљени су и чувени двори Јелене Анжујске из периода Немањића. Хиљаде Срба из тог краја су исељене, уз мизерну надокнаду, јер сведоци тврде да се за ар земље могла купити само кутија најјефтинијих цигарета.

"Сасвим је јасно да власништво над капацитетима Газивода",  закључио је Поповић, "не може да буде промењено једностраним одлукама из Приштине".

Премијер Вучић би сада требало да уради само оно што је већ најавио: "Наш захтев је да отворимо тему имовине, а не да нам она буде одузимана преко ноћи, да о томе ништа не знамо, да се правимо да ништа не видимо и да онда, када све буде завршено, неко каже "хајде сада отворите тему имовине", када нам остану два мала комбината на северу", рекао је Вучић у јануару.

Пет месеци касније то би требало да понови и Федерики Могерини, дајући јасно до знања Европској унији да је то много важније питање од Парка мира. А њен одговор ће јасно показати да ли ЕУ поштује својину само својих грађана или је то универзална вредност, која важи свуда на свету.

Паралелно са овом "битком за српску имовину на Косову", Србија мора да настави да инвестира на КиМ, јер ће Срби тамо опстати једино ако буду имали посао, добре путеве, школе, универзитете, болнице, здравствену заштиту.

"Само ако будемо економски ојачали на Косову, моћи ћемо успешно да водимо и политичку борбу за Косово. Зато Србија мора да пружи снажну подршку привредном развоју српске заједнице на КиМ, пре свега кроз подстицаје за развој малих и породичних предузећа и предузетништва. Српска заједница опстаће на КиМ само ако буде имала посао и јасну економску перспективу", рекао је Поповић.