ЗАКОН СТАО НА ПУТ НОВОМ ПРАВИЛНИКУ: Још увек без решења за лекаре без лиценце
Лекари који не буду могли да продуже лиценцу, неће моћи да наставе да раде, закључили смо у разговору са директорком Лекарске коморе Србије, др Весном Јовановић.
"Комора по први пут врши релиценцирање и лекари једноставно нису схватили довољно озбиљно ову ситуацију која ће бити неизбежна. Министарство је формирало радну групу, на чијем челу је био државни секретар, проф. др Векић, а чији су чланови били директори комора здравствених радника и представници Министарства здравља. Радна група је радила на изменама правилника, али поједини делови, по мишљењу законодавног одбора нису били у складу са законом", објаснила је др Јовановић.
"Ми смо мислили да је правилник готов, и да ће на снагу већ ступити, међутим испоставило се да је то немогуће, због законодавства. Постоји проблем са чланом 10, дакле, из законодавног одбора кажу да не можете оно што није регулисано законом да регулишете правилником. Закон не познаје начине за враћање једном изгубљене лиценце", каже директорка ЛКС.
Ово значи, да док се не промени закон или пронађе неко друго решење, лекари без лиценце практично више немају дозволу за рад. Ако лекар има приватну праксу, мораће да затвори ординацију.
Ово се први пут дешава, јер су прве лиценце издате 1. јануара 2009. године, а тада законом није предвиђено шта ће се дешавати са лекарима који не испуне услове предвиђене Правилником за издавање, обнављање и одузимање лиценце здравственим радницима који доноси министар здравља. Није се очекивало да ће толико здравствених радника неозбиљно схватити њено постојање.
"Да бисте се бавили лекарском професијом, морате се стално едуковати. Многи људи су мислили да то и није толико озбиљно, да то неће да заживи, а нису знали да ће изгубити лиценцу", истиче др Јовановић и објашњава да је радна група која је радила на новом правилнику нашла решења и за то, али остаје да се види да ли ће и на који начин тај правилник бити прихваћен:
"Осмислили смо да онај ко није скупио довољан број бодова, то може да надокнади. Такође смо смањили потребан број бодова по години, тако да уместо 24, треба скупити 20, односно 140 за период од 7 година, колико траје лиценцни период, а обавезно бар 10 у једној години. Ако не скупите довољан број бодова, полагаћете испред трочлане комисије лиценцни испит и можете да продужите лиценцу".
Директорка ЛКС се нада да ће се пронаћи неко решење да овај Правилник заживи и да здравствени радници који ће остати без лиценце, имају шансу за поправни и да овај пут крајње озбиљно схвате лиценцни систем.
Ко је осуђен за тешко дело против здравља људи макар на један дан затвора, више никада не може да се бави медицином
У јавности је познат случај "Децедра", где су лекари истоимене приватне клинике оптужени за несавесно лечење Јелице Радовић (19), која је преминула након операције чукљева. Пре неколико дана, хирург и два анестезиолога су осуђени на по 15 месеци затвора и 2 године забране рада у медицини. Ова одлука је запањила јавност, па смо питали др Јовановић како неко ко је осуђен за такво кривично дело може после 2 године да се бави медицином поново.
"Ако је лекар осуђен за тешко дело против здравља људи, као што је случај "Децедре", постоји колизија између закона о здравственој заштити и кривичног закона. По Закону о здравственој заштити, уколико лекар буде осуђен један дан казном затвора због дела против здравља људи, он нема право да лечи пацијенте више никада и њему се трајно одузима лиценца и он не може да ради ни у земљи, ни у иностранству, самостално - никада", објашњава директорка ЛКС и наводи да су две године, које прописује кривични закон бесмислене, јер је Закон о здравственој заштити за здравствене раднике lex генералис.
За мито 4 године "паузе"
"Ја сам сад потписала одузимање лиценце на 4 године начелнику КБЦ "Др Драгиша Мишовић", Владиславу Илићу због мита, након правоснажне одлуке суда. За то време ће се водити као да му мирује радни стаж, а после ће моћи поново да аплицира за лиценцу", каже др Јовановић, коментаришући случај у коме је начелник Владислав Илић ухапшен на радном месту због сумње да је узео 500 евра од пацијента како би му заказао операцију жучне кесе преко реда.
Како да идете на приватне прегледе бесплатно?
Један од највећих проблема на које се пацијенти жале је заказивање специјалистичких прегледа по неколико месеци унапред. Оно што већина не зна, је да постоји уредба да, уколико вам у року од месец дана не обавите специјалистички преглед, од тренутка када сте добили упут, имате право да се прегледате у приватној здравственој установи. Та установа која није обавила преглед у року од месец дана мора да рефундира новац.
"Добили сте упут да вас прегледа ортопед на Бањици, одете и тражите преглед и они кажу, не може раније, заказујемо вам за 6 месеци, и онда морате да инсистирате од установе из које сте дошли, да добијете потврду да нисте могли да се прегледате у року од месец дана. Саветујем пацијенте да се едукују и код Заштитника права пацијената", каже др Весна Јовановић.
Тако можете на пример да закажете магнетну резонанцу. Одете у Клинички центар и ако вам кажу да не могу да вам закажу снимање у року од месец дана, тражите да вам издају потврду и онда одете у приватну праксу и то рефундирате и то од управо од Клиничког центра. Ово се не односи само на оне услуге код којих постоје листе чекања, као што је уградња кука.
Болнице за умируће на земљи духовника
"Један од највећих и најхуманијих пројеката ЛКС у сарадњи и на предлог СПЦ уз укључивање и других верских заједница, који би смо желели да започнемо и да се оствари јесте изградња болница за палијативну негу, односно хосписа. То су заправо болнице за умируће, који би на хуман начин могли да проживе време које им је остало, уз лекове против болова и адекватну здравствену негу", каже др Јовановић.
Црква би из својих средстава исфинансирала изградњу ових установа, а то је велико место духовника и цркве, тако да би оваква хумана намена била огроман успех за читаво друштво, у оваквим установама је, поред неге здравствених радника, неопходна и духовна пажња.
"Ми имамо велику потребу за оваквим установама, нажалост постоји епидемија умирања од малигних болести, и тренутно постоје пацијенти који имају неко време изражено у месецима или годинама, а којима није потребна хируршка интервенција или неко друго лечење, већ једна здравствена нега и палијатива, односно лекови против болова", наводи др Јовановић и наглашава да би требало да такве установе на неки начин буду инволвиране у оквиру државно-јавног партнерства у здравствени систем. Дакле, да лекари и медицинске сестре које буду радиле у таквим установама буду плаћени из Фонда и да их држава препознаје као здравствене раднике у здравственој установи.
"Мислим да би ово био баш један велики искорак и да би нас генерације благосиљале. Ви сада имате читаве опструиране породице, деца не могу да иду на посао, морају да негују родитеље, то су јако болне ствари и то мора да се реши, да ти људи буду на неки хумани начин збринути", закључује др Јовановић.