Зашто је Берлин нагло одустао од потражње својих резерви злата из трезора САД?

Немачка је друга земља на свету по количини златних резерви, али је и даље проблем чињеница да 45 одсто немачког злата лежи у трезорима америчког ФЕД-а (Федерална банка резерви) и не може да дође до Берлина.

Годинама је стратегија немачке банке „Бундесбанк“ била да злато које купује на иностраним берзама увек оставља банкама, земаља у којима га купује, на чување уместо да га пребацује у своју земљу. Немачки банкари тврде да се тако „избегавају трошкови транспорта, а племенити метал се свакако, у било ком тренутку, може препродати“.

Према службеним подацима, укупне немачке резерве злата тренутно износе 3 386 тона.

Након почетне иницијативе крајем 2012. године, у јануару 2013. „Бундесбанк“ објављује да се та стратегија променила и да жели да врати 374 тона немачког злата из Париза као и  300 тона од укупне количине која се налази у трезорима Федералне банке у Њујорку. САД су тражиле рок од седам година да би извршиле операцију трансфера. Берлин је 18 месеци касније успео да добије свега 37 тона, односно 32 тоне из Париза и само 5 тона злата из Њујорка, преноси РТ.

Новинска агенција Блоомберг наводи да је влада Ангеле Меркел одлучила да „елиминише потенцијалну сметњу“ у односима између Берлина и Вашингтона и одустала од повратка спорног злата , закључивши „Да је, након свега, боље и паметније да пола немачких полуга ипак остане у иностранству“.

„Американци су добро бринули о нашем злату. Објективно, нема разлога да им не верујемо“, изјавио је у немачком парламенту Норберт Бартл, представник Хришћанско-демократске уније - странке Ангеле Меркел. 

„Међутим, то је довело до нових питања о томе да ли се немачко злато још увек налази у трезорима на Менхетну или је дато у закуп а није искључено ни да је чак продато!“, наводи портал Зеро Хедге, цитирајући лидера немачког покрета „Вратите наше злато!“, Петера Бохрингера, који напомиње да не постоје докази да се хиљаду и по тона немачког злата још увек налази у трезорима Федералне банке резерви у Њујорку и да је нетакнуто. Петер Бохрингер је поручио да ће наставити своју кампању „све док се не обави комплетна репатријација“.

Бивши помоћник у америчком министарству финансија, Пол Крег Робертс, тврди „да ФЕД то злато уопште не поседује“. Он додаје да „све златне резерве САД-а, укључујући и злато других земаља, нису у трезорима Федералних резерви“.

„Америка нема злато и не може га испоручити, па је присилила Немачку да престане са потражњом свог злата, јер га не може ни добити. Вашингтон је наредио својим државама „марионетама“, у овом случају и Немачкој, да ћуте и да промене политику потражње својих златних резерви. Можда је дат мито или нека друга корисна услуга, али је чињеница да је немачка узнемиреност нагло престала и да спорно злато не може да се поврати“, истакао је Робертс.

„Стручњаци који прате тржишта злата сумњају да је ФЕД већ потрошио све америчке резерве злата, а када се то догодило, почели су да користе све остало злато из својих депозита. То се догодило негде током 2011. године, када су америчке златне резерве у потпуности исцрпљене“, изјавио је Робертс у интервјуу за портал Кинг World News.

„Ово ће за резултат имати катастрофалне последице и мислим да ће најгори део катастрофе доћи када дође до пада интереса за папирном валутом. Американци неће моћи да претворе свој новац у злато, јер се сада сво злато налази у трезорима у Кини“, закључио је бивши помоћник у америчком министарству финансија.