Десет разлога зашто је Јапан изгубио у Другом светском рату

Јапан је у Други светски рат ушао са великим оптимизмом. Кина (тј. источни делови) је била под окупацијом већ четири године, Кореја преко четири десетлећа, док су Велика Британија, Француска и Аустралија биле заузете ратом са Немачком, коме су посветиле своје људе, ресурсе и пажњу.

Рачунајући да ће избацити САД из Тихоокеанског подручја, али и да би се осветили за претњу из Вашингтона о могућем ембаргу на нафту коју је Јапан у огромном постотку увозио из Амеирке, полуге захуктале империјалне машинерије устремиле су се ка истоку. Седмог децембра ујутро, морнарица и авијација Јапана напали су Перл Харбур, поморску базу на Хавајима у намери да обогаље америчке снаге.

Уништили су три бојна брода, 120 авиона и 2.400 чланова војног особља, а оштетили су 16 додатних пловила. Два основна тактичка циља нису испуњена; нафтне резерве биле су преточене у подземна склоништа, док су носачи авиона отпловили раније на маневре, на север.

Уследио је период познат као Сто дана Јапана, офанзива у којој су ратници обучавани у духу самурајског кодекса Бушида, потпуне посвећености колективном циљу путем покорности и самоконтроле, запосели огромна пространства од Индијског океана на западу до Аустралије на југу и Гуама на истоку.

Редом су падали Хонг Конг, источна Кина, Тајланд, Бурма, Малезија, Сингапур, велики делови Индонезије и Папуе Нове Гвинеје, Нова Британија, Филипини, док су заузеће Сингапура и бомбардовање Дарвина (град на северу континенталне Аустралије) били велики удари на морал савезничких земаља.

Ипак, Американци су Битком у Коралном мору, а затим и Битком за Мидвеј, успели да зауставе навалу Јапана, а затим, у следеће три године и да докрајче непријатеља. 

Пре него што су Хирошиму и Нагасаки спржиле атомске борбе, Јапан је полагано падао. Узрока има више и последице су не само габарита завађених земаља, него и техничких ствари које су, показало се, значиле много.

1. ЈАПАН ЈЕ БИО ПРЕМАЛИ ЗА АМЕРИКУ

Са 382.000 км2 насупрот америчких 9.830.000, Јапан је заузимао 30 пута мању површину од САД. Од земље пруга и звездица био је слабији и бројем: док је Америка 1940. имала 132 милиона житеља, Нипон је имао 73 милиона (105 ако се рачунају окупиране територије).

2. ЕКОНОМИЈА И РЕСУРСИ

Јапански привредни производ био је висок колико 10 одсто америчког. Земља са много острва и планина, а мало плодног тла, редовно је кубурила са храном коју је увозила. У ратним условима, набавка иде теже, поготово ако заратите са државом која прекида ваше комуникације.

Јапан је такође био у вечитом мањку природних богатстава. Нафта, која је с крајем 19. века постала насушан ресурс, није "рађала" на ливадама Хокаида, Хоншуа, Кјушуа и Шикакуа, али зато јесте у Тексасу. САД су биле највећи извозник у Земљу излазећег сунца. Претња ембаргом, после које је уследио рат, окренула је Јапан Индокини и острвљу јужно од ње, ка нафтоносним областима, али су утрошена огромна средства ради стицања позиција које је било лакше освојити него бранити.

Недостатак најбитнијих материјала лако се могао осетити после сваког већег окршаја са противником. Док су САД бродове и авионе могле да замене новим без превеликих трошкова, Јапан је имао проблем суштинске природе - како је време одмицало, није имао чиме да изгради нова пловила и летелице.

3. СЛАБА САРАДЊА РОДОВА ВОЈСКЕ

Међу морнарицом и копненом војском владала је јака нетрпељивост, готово мржња. Размена информација практично није постојала, а у условима Другог светског рата то је било пресудно. 

Један пример: авиони смештени на Папуи Новој Гвинеји нису могли да добију резервне делове и поправке из Рабаула у Новој Британији, где је био сервисни центар за копнене снаге, већ из 2.400 км удаљене Маниле. 

4. ПОКОРЕНИ НАРОДИ АЗИЈЕ

Пре и током истеривања колонијалних снага Велике Британије и САД из Индокине, Филипина и архипелага поред, Јапан је ширио пропаганду против "господара из Лондона и Вашингтона" и успео је да стекне наклоност тамошњих народа. Обећање да ће јапански војници донети слободу није испуњено, јер је једног окупатора заменио други, па је непокора етноса широм покорених подручја била отежавајућа околност која је разводњавала крхке војне ресурсе Царства.

5. РАСПОРЕД ИНДУСТРИЈЕ, ПРЕ СВЕГА ВОЈНЕ

Док је језгро америчке производне моћи било далеко од Тихоокеанске обале, тиме и од евентуалних авионских напада, јапанска индустрија била је на обали и близу ње, будући да је површина земље била мања, али и због планинског рељефа који би комуникацију са увученим погонима учинио дужом.

6. АМЕРИЧКА ПОДМОРНИЧКА АКТИВНОСТ

Расутим хиљадама километара далеко од матице, јапанским трупама требала је редовна пошиљка хране, нафте, оружја и осталих потрепштина. Комуникација у супротном смеру била је још важнија - сиромашан ресурсима, Јапан је живео од допремања минерала, гуме, нафтре и хране из окупираних предела.

Старешине америчке војске су то знале, па су посебну пажњу посветиле рату подморницама, пре свега циљајући транспортне конвоје. Чак 55 одсто свих пошиљки водом ка Јапану било је потопљено дејством подводног рода америчке морнарице.

До краја рата, Јапан није развио стратегију против америчких подморница, нити сопствену подморничку иницијативу.

7. РАДАР

За народ који је економски и технолошки више од век у светском врху, може вас изненадити слабост Јапана на пољу радарске технике. Иако су већ од среде тридесетих година истраживали радио-таласну детекцију, Јапанци су због усредсређености на средства брзе офанзиве занемарили важан уређај као што је радар.

Војска је овим направама била опремљена тек крајем 1942. године, али и после тог трена радар није често коришћен. Није схватан његов значај, плашили су се одавања својих позиција, а пред крај рата било је касно да се искористе предности ове направе.

8. НЕОКЛОПЉЕНИ НОСАЧИ АВИОНА

Јапан је потценио САД, а преценио своје снаге. То се јасно видело на примеру носача авиона. Јапан није сматрао за сходно, мада није ни имао материјала за расипање, да све носаче направи оклопљеним, већ су добар део истих били лаки (неоклопљени) и ескортни (двапут мањи дужином, трипут депласманом) - брзи и јефтини за прављење.

[[{"fid":"248918","view_mode":"default","fields":{"format":"default","field_file_image_alt_text[und][0][value]":"Američki носач авиона \"Ентерпрајз\" из Другог светског rata","field_file_image_title_text[und][0][value]":"Foto: Profimedia","field_source_type[und]":"2","field_predefine_image_source[und]":"_none","field_izvor[und][0][value]":"\"Enterprajz\" погођен камиказама Фото: Profimedia"},"type":"media","attributes":{"alt":"Američki носач авиона \\\"Ентерпрајз" из Другог светског рата","титле":"Фото: Profimedia","class":"media-element file-default"},"link_text":null}]]

Зато су Јапанци скупо плаћали страдање и једног од носача, док су амерички оклопљени носачи могли да преживе и тешка оштећења. Примера ради, амерички носач "Ентерпрајз" издржао је вишеструка оштећења, поготово у борбама око Соломонских острва, али је сваки пут преживео. Отуда и надимак, Сиви дух.

9. РАЗБИЈЕН ШИФРАРНИК

Први шифрарник Јапанци су набавили од Немаца и користили су га од 1931. до 1936, када су га Американци "разбили", што Јапанци убрзо схватили. Нови уређај за енкрипцију података, "97-шики обун ињики" (ознаку 97 дугује 1937. години, тј. 2597. по старом јапанском календару), који су Американци звали Љубичасти, коришћен је у Другом светском рату.

Првоунајмљени да докучи метод енкрипције био је Вилијам Фридман, 1939, који је завршио у лудници, али је успео да провали довољно велики део метода да би настављачи успели у задатку. Френсис Рејвен је био човек који је схватио шифру у порукама, јер је приметио да се систем понавља десет дана у месецу, пре него што се пређе на други. 

Да Јапанци не би схватили да је и ова машина "проваљена", Американци су се трудили да неке информације не искористе. Тако су, наводно, у противобавештајним и војним структурама САД знали да Јапанци спремају напад на Перл Харбур, али нису хтели да га спрече како Јапанци не би променили шифру, јер је за разбијање ове требало преко две године. Али су зато одвукли све носаче ван базе одједном (што се никад раније није десило), а и нафту су пресули у подземне резервоаре.

10. КОНЦЕПЦИЈА КОПНЕНЕ ВОЈСКЕ

Да се посветимо и борцима на тлу у једном сегменту. Уздајући се у брзину напада, у врху Јапана занемарили су много тога, па и копнену војску. Пажња артиљерији и оклопу није била посвећена, већ људству.

Из тих разлога, јапански јуриши пешадијом изнова и изнова били су сасечени. Са друге стране, исте те снаге нису имале чиме да зауставе, сем великим фанатизмом и прилагођавањем терену, америчку инвазију на острва на којима су били стационирани цару одани борци.