Зашто кажеш игра, а мислиш на ТВ?
Истраживања показују да најмлађи превише времена проводе опијени ТВ програмом. Лако их је препознати - црвене, отекле очи, слабе вербалне способности и идеје за самосталну игру. Како превазићи овај проблем и преусмерити дете ка активностима које повољније делују на његов развој?
Двадесет одсто деце викендом испред ТВ-а проводи пет часова
Удружење васпитача објавило је резултате истраживања о утицају медија, игара и играчака на децу у коме је анкетирано 1.008 родитеља у петнаест предшколских установа. Резултати су показали да двадесет одсто деце викендом гледа телевизију од пет до шест часова дневно.
Док стручњаци препоручују да се гледање телевизије сведе на два часа дневно, све чешће виђамо хипнотисану децу испред малих апарата. Посебно се истиче потреба да се одређени телевизијски садржаји гледају само у присуству родитеља како би на адекватан начин били објашњени и представљени детету. Стручњаци упозоравају да су последице, уколико је дете изоловано од својих вршњака и везано за ТВ, далекосежне. Најпре страдају социјалне вештине, али и креативност, логичко мишљење и комуникативне способности што се касније одражава на успех у школи и дружењу. Зато је потребно усмерити дете другој деци и непревазиђеним, добрим, старим играчкама. Међутим, и ту постоји превише недоумица. Играчке су незаобилазни део сваког детињства и непресушни извор дечије радости, али како се одлучити за праву у мору понуђених и спречити негативне утицаје?
Забавно и поучно
Играчке су од изузетног значаја за развој моторике, говора, развој процеса слушања, подстицање креативности, развој логичког закључивања.
За развој моторике су посебно корисне све играчке које садрже ситне делове и склапају се, док су за развој логичког мишљења добре оне играчке које подразумевају разврставање делова по одређеном, унапред задатом критеријуму.
На првом месту треба истаћи чињеницу да средства намењена дечјој забави морају да на одговарајући начин задовоље још један битан аспект - треба да понуде нова сазнања детету. У том смислу, изузетно је мудро бирати играчке које подстичу развој интелигенције, моторичких, креативних, вербалних и других способности. Произвођачи углавном на кутијама назначавају узраст групе којој је играчка намењена и то из два разлога - први је избегавање могућих нежељених ситуација (на пример дављење ситним деловима које играчка садржи), а други је коришћење играчке на адекватан начин. На основу истраживања долази се до закључка у ком узрасту ће детету бити јасно како играчка функционише и шта све тачно може да ради са њом, па се у складу са тим одређује старосна група којој је намењена.
Да ли постоји подела на мушке и женске играчке?
Погледајте и: Најбизарније играчке за децу (ВИДЕО/ФОТО)
Проблем који брине многе родитеље узрокован је такозваном поделом на мушке и женске играчке. Наиме, традиционална, патријархална схватања виде жену првенствено у улози мајке и домаћице, па су стандардне играчке за девојчице лутке, реплике кухињских судова, мини усисивачи, шпорети и слично. Доминација розе боје евидентна је у свим продавницама играчака (и одеће), али како је реч о стању које је узроковано захтевима тржишта, не можемо посебно да кривимо произвођаче.
Неки родитељи одбијају да својим кћеркама купују играчке овакве врсте, сматрајући да им шаљу погрешну поруку, а посебно су револтиране чињеницом да су такозване ''играчке за дечаке'' значајно инвентивније и корисније за дете. Док су девојчице углавном фокусиране на улогу мајке и домаћице и игру са лутком и розе шерпицама, дечаци су доктори, полицајци, ватрогасци... Ситуацију додатно компликује и чињеница да се дечацима много чешће нуде играчке које повољно утичу на развој интелигенције - коцке, слагалице, разне играчке осмишљене тако да дете мора да употреби машту и ''уклучи вијуге'' како би дошло де решења.
Стручњаци, међутим, истичу да су деци интересантне овакве врсте играчака, јер подразумевају идентификацију са одраслима, односно имитирање одраслих. У том смислу, девојчице се, с обзиром на пол, пре одлучују на имитацију мајке, док су дечацима примамљивији доктори, полицајци и слично. Управо из овог разлога, психолози саветују родитељима да не бране деци овакав начин игре, али да им увек понуде алтернативу и покушају да их наведу да се забављају играчкама које повољно утичу на развој.
Да ли је исправно дозволити пиштоље и пушке?
Камен спотицања када је реч о играчкама је и питање да ли је исправно дозволити игру пиштољима, пушкама и сличним играчкама за које постоје тврдње да подстичу агресију.
Стручњаци истичу да је агресивност фаза која је нормална у развоју детета и наводе да је добро да је деца испоље кроз игру, односно да је то један од позитивних начина каналисања агресије. Посебно је важно указати на чињеницу да уколико дете разбија и растура играчке, то не мора бити знак агресије. Напротив, често је реч о природној радозналости која чини да дете жели да установи на које све начине може да се игра са играчком, шта се у њој налази, како је направљена и слично.
