Зашто не постоје online манири?

Вековима уназад друштво је постављало етичке стандарде. Свако доба мењало је манире у складу са временом, али су у корену правила лепог понашања остала иста. Научили су нас да је лепо старијим особама и дамама отворити врата, није лепо не уступити старијој особи место у јавном превозу, а уколико неко кине ред је да кажемо - наздравље. 

Тешко да ћете срести особу која има аргументе против ових правила понашања. С обзиром на то да су ови манири општеприхваћени, зашто не постоје и у online животу?

Пошто сте на интернету анонимни, не рачунајући људе који вас лично познају, можда је то разлог због којег се опустимо и откријемо нашу ружну страну. Вероватно људи сматрају да се ружне ствари које некоме кажемо путем Facebook-a, Twittera или других друштвених мрежа, не рачунају као реални поступци већ се занемарују.

Интернет је сачињен од милијарду корисника, који су потпуно различити и на које сваки наш коментар, пост или слика другачије делује, али ми о томе не размишљамо, већ често без имало осећаја кривице, делимо статусе, слике и текстове који би могли да повреде друге људе.

Сваки пут када напишемо негативан статус, он се углавном односи на наш приватан живот. Ако смо трчали за аутобусом и возач нам је залупио врата испред носа, написаћемо статус: "Срам га било, залупио ми је врата испред носа, касним на посао!" Од наших виртуелних пријатеља очекујемо утеху, емпатију и разумевање. То је наше дигитално уточиште.

Увек нас је срамота да заплачемо, да будемо тужни, али екрани и каблови који нас деле, пружају нам могућност да причамо о сваком тренутку једног нашег дана. Од тога шта смо ручали, ужинали, са ким смо попили кафу и где, зашто нам у продавници нису вратили кусур пет динара, него смо добили жваку и тако даље. Родитељи су нас увек учили да размислимо пре него што нешто кажемо наглас. А данас би смо могли да усвојимо ново правило: Добро размисли пре него што нешто делиш, поставиш и објавиш на Интернету.

Свакодневно у медијима чујемо вест да су неко дете малтретирали тако што су му направили лажни профил и пријатељима давали лажне информације, да су можда направили групу са циљем да исмевају неке другове или другарице у школи. Често се деси да управо та деца изврше самоубиство. Ово јесу најекстремњи примери неетичког понашања на Интернету, али можда би правила понашања на Интернету спречила овакве последице.

Према последњим истраживања, установљено је да Facebook смањује присуство негативне енергије код људи. Замислите како би било да све друштвене мреже овако утичу на људе?

Време је да одговарамо за своје поступке, статусе, слике и остале активности на Интернету.