ЗАВРШЕНО ЗАСЕДАЊЕ СПЦ: Одлучено отварање дијалога са Римокатоличком црквом
Вишедневно редовно заседање Сабора Српске православне цркве је завршено, а донето је низ значајних одлука међу којима је отварање дијалога с Римокатоличком црквом, обнављање дијалога с македонском црквом у расколу и разматрање могућности деловања представника СПЦ у Бриселу.
Како је саопштено, Сабор је одлучио да прихвати дијалог с Римокатоличком Црквом, односно с Хрватском бискупском конференцијом, поводом намере Римокатоличке Цркве да канонизује контроверзног кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата и званичног викара оружаних снага такозване НДХ.
У ту сврху Свети Синод ће, по налогу Сабора, образовати одговарајућу комисију, а како се наводи, разговараће се о Степинчевој улози у том трагичном раздобљу и то у контексту српско-хрватских односа у 20. веку.
У саопштила СПЦ наведено је и да је Сабор на заседању, од 14. до 29. маја, разрешио владике Филарета и Георгија и изопштио бившег владику рашко-призенског Артемија и црноречког игумана Николаја.
За председника сталне саборске Комисије за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом именован је митрополит загребачко-љубљански Порфирије, за председника Одбора за Јасеновац - епископ славонски Јован, док је за питања изучавања јасеновачких логора смрти у Градини, на босанској страни, и даље надлежан епископ бањалучки Јефрем.
СПЦ саопштава да је Сабор одлучио да прихвати предлог архиепископа Стефана о наставку дијалога у циљу превазилажења црквеног раскола и успостављања канонског поретка у Македонији, пошто је за то испуњен услов, а то је пустсање из притвора архиепископа охридског Јована.
Како се наводи, СПЦ ће у том дијалогу представљати митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи бачки Иринеј и захумско-херцеговачки Григорије, а уз њих ће, као представник канонске Охридске Архиепископије, бити и епископ стобијски Давид.
Начелно је, како је саопштено, одлучено да се размотри могућност деловања представника СПЦ у Бриселу ради контаката и промовисања њених интереса пред институцијама ЕУ, у сарадњи са представништвима неких других православних цркава, а по потреби и са представништвом Ватикана као државе.
