ЖИВЕТИ ОДВОЈЕНО: Одлучила је да се исели од момка, и то јој је била НАЈБОЉА ОДЛУКА ИКАД!

Кристина Волфграм је америчка комичарка која је након две године забављања одлучила да живи са момком. Ситуација је била специфична. Виђала се са својим момком скоро две године (којег због заштите приватности зове Џордан). Он је у Лондону пет месеци студирао право, и пошто је завршила средњу школу и тежила за авантуром, прихватила је да пође са њим. А ево како је целу ситуацију Кристина описала за сајт Hello Giggles.

Чинило се као савршена ситуација за тестирање заједничког слагања и живљења, и драго ми је да смо покушали. Пошто се испоставило да је становање са момком много тежа ствар него што сам предвидела.

Чак и након што смо Џордан и ја удружили наше залихе новца, једва смо могли да приуштимо изнајмљивање једне собе за обоје. Дневну собу у већ скроз окупираном стану. Како год, ми смо били у нашим двадесетим, и тако то бива. Припремила сам се на то да ћемо се смучити једно другом, али нисам знала шта то заправо значи. Претпоставила сам да ће то бити нека лакша препирка, превртање очију и ноћ или две у самоћи. Мислила сам да ћемо моћи да наставимо везу коју смо већ имали, само у скученијим просторијама.

Уместо тога, наша веза се у потпуности променила. Прилагодила сам се новом простору, нашем новом животу и постало је нешто потпуно ново и другачије. Чак и када смо живели раздвојено, ми смо се заиста забављали.

Тада смо се виђали два до три пута недељно, и били смо срећни ако успемо да се виђамо и чешће од тога. Обично смо имали план за наш заједнички излазак, и ту је била искра посебности у целој ствари. Ставила бих руж или обукла хаљину коју знам да он воли, и изашли бисмо у ресторан или купили све што нам треба како бисмо кували заједно.

Да, било је и дана када би хаљина или руж били замењени са прљавим тренеркама, јутарњим задахом, али време невиђања између наших састанака, сати када смо одвојени једно од другог су имали великог удела у нашем удварању. Имали смо времена да недостајемо недно другом.

Заједнички живот значио је нула мистерије. Џордан је видео све ствари које сам радила себи у приватности свог стана. Пијење уз гледање серије, сувишне дремке и плакање без разлога. Овај мој комфор се променио, јер је било још некога да то све види осим моје мачке.

Иако ми Џордан није никада дао разлога за то, осећала сам грижу савести када је био у близини моје лењивости. Како бих му се искупила за то, покушала сам да идем што више у куповину намирница и да кувам. Осећала сам се дупло кривљом када би ме кућни послови изморили. Напослетку сам причала са Џорданом о томе, и навили смо још један компромис, далили смо послове, а у већини дана сам чистила и кувала.

Реч "компромис" је изашла у толико чланака које сам прочитала када сам се уселила са Џорданом, али тип компромиса који су аутори помињали се тицао борбе око даљинског управљача и времена за туширање.

Ретко смо имали такав тип проблема, јер смо обоје прилично попустљиви. Уместо тога, био нам је потребан компромис када је реч о емоцијама. Рецимо, схватила сам нешто веома важно о себи, а то је да се будим у веома лошем расположењу. Сваког дана. Без обзира на све, увек сам "устајала на леву ногу". Када почнем да размишљам срећно, односно, након прве кафе, све ми креће на боље тог дана.

Јадан Џордан! Убрзо смо схватили да има ужасно лош имунитет на туђа расположења. Док сам се ја пробудила као чудовиште и разведрила у року од сат времена, он би већ покупио сву моју негативност и џангризавост, и то би га пратило током целог дана као олујни облак. Било нас је обоје срамота.

Зашто нисам могла да се пробудим срећна? Или зашто ме једноставно није могао игнорисати? Стога, опет је било време за компромисе. У нормална јутра, једва да смо разговарали. Понекад бих пустила Џордана да се припреми пре него што бих се усудила да устанем из кревета. То није било идеално, али смо покушавали да заштитимо једно друго... једно од другог.

Док смо планирали да се вратимо назад у Лос Анђелес, Џордан и ја смо се договорили да живимо одвојено када се вратимо. Ретко смо говорили о тих пет месеци проведених преко, тако да не би дошло до изненађења и повређених осећања. У почетку сам била забринута да одустајемо од нове фазе у нашој вези, да идемо корак уназад. Како год, срећна сам да кажем да нас је ова одлука приближила више него икад.

Прошло је шест месеци након што смо престали да живимо заједно. Веома смо срећни што се виђамо неколио пута недељно, и још увек ми се заманта у глави када видим четкицу за зубе у мом медицинском кабинету.

Када кажем људима да не живимо заједно, одмах закључују оно најгоре.

– Жао ми је што нисте успели, једноставно нисте били спремни на то – кажу они.

То је заправо само пола истине. Наша веза је све јача, али нисмо били спремни да живимо заједно, све док смо сигурни у наша осећања, наши животи су пуни несигурности, његов у вези са полагањем правосудног испита, а мој у вези са шестом сезоном серије. Надајмо се да ћемо до момента када поново почнемо да живимо обоје "стати на ноге" са много сигурнијим каријерама и са довољно новца за више од једне собе.

Уколико вам је ова животна прича била интересантна, сазнајте како је девојци која неодољиво личи на Ријану и која због тога није могла да нађе дечка (више информација ОВДЕ)