Знате ли како је "Лола" добио име и ко га је саградио?
У центру Београда, у близини највећег броја факултета, ушушкан у парку покрај споменика Вуку Караџићу, налази се најстарији студентски дом на Балкану.
Забринут због мноштва студената који на студије у Београд долазе из удаљених градова, краљ Александар И Карађорђевић наредио да се сагради студентски дом. Новац је сакупљен од немачке ратне одштете. После Другог светског рата, име дома мења се у "Иво Лола Рибар".
Саграђен по налогу краља Александра И Карађорђевића од новца од немачке ратне одштете, овај дом прима 526 студената.
Кућа у близини школа
Година је 1926. а министар финансија у влади Николе Пашића је Чачанин Милан Стојадиновић. Међутим, због малверзација с новцем од ратне одштете, коју Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца добија од Немачке, краљ Александар одлучује да Стојадиновића смени. Наређује му да његов новац, 15 милиона динара, одмах преда министру просвете и да напусти министарски положај.
Дом добио име по Краљу Александру И
Током прве године у дом, који је добио име по краљу Александру И, долази 490 студената. Примају се студенти који су држављани Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и они који живе ван граница Краљевине, а у другом реду су “остали Словени”. Предност при пријему имају “они који су показали одличан успех у наукама, беспрекорног су владања и сиротог су стања“. Такође, морају бити млађи од 27 година.
Убрзо, краљ Александар шаље писмо ректору Универзитета, где истиче да брине о добрим а сиромашним ђацима из свих крајева земље који студирају на Београдском универзитету, па намерава да подигне “кућу у близини њихових будућих школа”.
- Нада ми је да ће они, ослобођени на тај начин свакодневних материјалних тешкоћа, добити више прегнућа да се темељно спреме за послове којима се мисле одати. Волео бих да та кућа буде што пространија и да већ од јесени затрешти од веселих гласова наших младића - навео је краљ у писму.
Осуђеници за студенте
Према краљевој жели, градња почиње убрзо. Земљиште поклања Општина београдска, а пројекат ради руски архитекта Георгиј Павлович Коваљески. Највећи део радне снаге чине осуђеници на затворске казне. Њих 50 истовара песак и шљунак, а добијају и плату и новац за превоз.
Након годину дана, дом је завршен, а постављању камена темељца присуствује лично краљ Александар И. Управу над објектом добија Београдски универзитет. Али, неколико дана касније домом почиње да управља Министарство просвете, због чега се студенти и универзитетска власт буне.
Немци заузимају дом
Због одлуке да се Краљевина Југославија повуче из Тројног пакта и државног удара који се у Београду догодио, Немачка одлучује да нападне Краљевину. Зором 6. априла немачки бомбардери засипају Београд бомбама, па страдају Мост витешког краља, краљевска резиденција, Мост “несуђеног” краља, а знатна оштећења трпи и први београдски облакодер. Убрзо по освајању Бепограда, немачке трупе заузимају студентске собе у дому.
Народни херој уместо краља
Заједно са Другим светским ратом у историју одлази Краљевина Југославија, а са њом и монархистичко уређење. Да заметне сваки траг краљевини нова власт мења имена свим значајним грађевинама у земљи. Тај тренд не заобилази ни Дом краља Александра И, који крајем марта 1946. године добија ново име: Иво Лола Рибар.
Неколико десетина генерација студената пролази кроз овај дом. У згради чији изглед, након шестоаприлског бомбрадовања, није битније мењан, смештени су углавном студенти Архитектонског, Медицинског, Филолошког, Електротехничког, Машинског и Правног факултета. У међувремену, дом постаје студентски дом прве категорије, што значи да усељава само најбоље студенте.
Године 2004, дому се враћа име “Краљ Александар И”, али је он већ осам година међу студентаријом познат као “Лола”.
