ЗНАТЕ ЛИ ШТА ЈЕ ПУТ СУЗА? Ова света места посвећена су Исусовом страдању (ФОТО)

Пут суза (Виа Долороса) је улиса у старом Јерусалиму. То је последња улица којом је прошао Исус Христос - ка брду Голгота. На путу је обележено 14 станица, а свака обележава библијски догађај Христовог страдања.

Прва станица је Вила Антонија, римска тврђава у којој је Исус осуђен на смрт. Данас је то место муслиманске медресе. Друга станица је Литостротос - место на коме је Христос после бичевања добио круну од трња и узео свој крст. У близини се налази римска католичка црква Ecce Хомо, у знак сећања на речи које је изговорио Понтије Пилат кад је изручио Исуса Јеврејима (Ево човека). Трећа станица означава први Исусов пад под крстом и данас то место обележава Пољска капела. Света Богородица стајала је уз пут да би могла последњи пут да буде лицем уз лице са Исусом. Четврта станица обележава то место и ту је Капела Богородичиног грча - Јерменска капела.

На петој станици сећамо се успона према Голготи и Симона из Киринеје који помаже Исусу да носи крст, док се на шестој чува успомена на сусрет Исуса и Веронике која му је обрисала лице велом на коме су се оцртале његове црте лица. Тај вео се од 8. века чува у базилици Светог Петра у Риму. Седма станица означава други пад испод крста, осма сусрет са побожним женама из Јерусалима ("А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите замном, него плачите за собом и децом својом." - Ев. по Луки 23:28), девета трећи пад и последњи пут на путу према Голготи.

Последњих пет станица налази се унутар Цркве Светог Гроба - десета је неколико метара од улаза у цркву, у знак сећања на дељење Христових хаљина. Једанаеста се налази у Латинском делу цркве Светог гроба - то је место на коме је Исус разапет. Поред Костурнице налази се Православни олтар и стена која је пукла у тренутку Исусове смрти - то је 12. станица. На самом улазу у цркву Светог гроба налази се 13. станица, подсећање на спуштање беживотног тела Исуса Христа са крста. То је плоча миропомазања, изнад које је осам белих лампи свих хришћанских заједница. Последња, четрнаеста, станица Пута суза јесте најсветије место хришћанства - црква у цркви - место Светог гроба, место Исусовог Васкрсења.

Голгота је брдо изван Јерусалима на коме је, према Библији, разапет Исус Христос. На месту његовог распећа подигнут је Храм Васкрсења Христовог. Ово најсветије место Хришћанства, под својим сводом крије велики архитектонски комплекс, а на централном делу испод куполе храма налази се и капела Гроба Христовог. Ту су и друге капеле, галерије, просторије и крипте, различитих стилова, које су подељене између православне (којој припада највећи део), католичке, јерменске, коптске и других хришћанских заједница. Постоје и посебна правила понашања у цркви, која сви поштују и познати су по називу "Статус quo", које све заједнице поштују. Ипак се понекад дешавају неспоразуми и конфликтне ситуације између различитих конфесија, кад једна од страна прекрши неко од правила понашања. Кључеве храма Васкрсења Христовог по традицији чувају две муслиманске породице (још из времена Саладина) које сваки дан отварају врата храма.

Ту је и седиште грчког православног патријарха јерусалимског који води Братство Светог гроба. У оквиру братства постоји и подгрупа - стражари. Ова посебна група монаха има задатак да чува капелу Гроба Христовог, као и остала света места, још од посете Свете Јелене 326. године.

Сваке године уочи Васкрса, на Велику Суботу, код Христовог Гроба, православни патријарх моли се Богу да пошаље Благодатни огањ на њега и ходочаснике. Свети огањ јавља се само православнима.

Манастир Часног Крста је усамљен византијски манастир који се налази изван старог града Јерусалима. По предању, манастир се налази на месту на коме је расло Лотово дрво од кога је направљен Крст на коме је разапет Христос.

На Маслиновој гори налази се Видиковац, одакле се може видети цео Свети град. Ту је и црква "Оче наш", место на коме је настала најчувенија и најлепша молитва у славу Бога. Место Вазнесења чува последњу Христову стопу. То је место са кога се Христос вазнео на небо 40 дана после Васкрсења. Руски манастир Вазнесења има звоник висок 64 метра - довољно висок да би ходочасници који су немоћни да пешаче до Јордана могли да га виде издалека. Звоно тешко осам тона довукли су руски ходочасници. На имању манастира налази се и камен ограђен плавом оградом на којем је, наводно, стајала Богородица док су разапињали Христоса.

Ако нисте, прочитајте и први део текста о путовању стазама Исусовог животног пута. Ту причу можете пронаћи ОВДЕ.