ЗНАТЕ ЛИ ШТА СУ МЕЂУДНЕВНИЦЕ: Ово морате да урадите од Велике до Мале Госпојине

Пресвета Богородица је, према веровању Срба, заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе лековите воде да се умију.

Пред овај празник установљен је пост који траје од 14-27. августа увече.

На икони догађај успенија представља се: Света Дева лежи на самртном одру окружена апостолима, а недалеко од ње стоји Син њен Исус Христос, коме је она дух свој предала, држећи у наручју у минијатури облик тела Пречисте Марије, као дух њен.

Обичаји у Српском Народу на Велику Госпојину

Време између Велике и Мале Госпојине зове се Међудневице. Обичај је да се од велике до мале Госпојине (21. септембар) беру лековите биљке. Тада жене беру међудневичке траве: кичицу, крљу (рицинус), хајдучку траву (месечину), папричицу или бобицу, угаслицу, коњски босиљак, цвет од липе, зрео род од корова, дрена, шипка, оскоруше, шљиве и трна, други род од јабуке (које ујесен cvetajy) и maly зелену лубеницу. Овим травама лече се разне болести. Такође се остављају и међудневичка јаја од живине као најбоља за употребу и расад.

Српска православна црква прославља 28. август као успомену на смрт Богородице на дан када се она вазнела на небо и “предала свој дух у руке Спаситеља”.

Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника, коме претходи двонедељни пост. Предање каже да је Мајка Божија живела 60 година и да је била сведок многих славних догађања у вези са ширењем вере у Исуса Христа.

Велика Госпојина се у многим породицама у Србији прославља као породична слава, а често је и црквена, или слава целог села.

Према веровању Срба, у периоду између две Госпојине, или периоду прелаза, важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање деце, а затим за родност и плодност земље и стоке.