ЗОРАНОВА ПРИЧА: Био сам жртва насиља и прошао сам пакао да бих заштитио своју децу

Зорана Митровића из Београда бивша супруга није могла да туче, али се зато послужила много опакијим методама како би дошла до његове имовине. Психолошко мучење кроз које је овај предузетник прошао подсећа на прави холивудски трилер, али је из свега на крају ипак изашао као победник.

- Иза свега се крила жеља за имовином, јер она нема стан, а ја имам. Међутим, стан сам наследио и није био заједничка имовина, па га разводом не би добила. Како би дошла до имовине, почела је са психолошким мучењем - почиње своју причу Зоран за "24 сата". Прво су кренуле тешке речи. Пред децом га је називала насилником, алкохоличарем, лошим мужем и оцем.

Од стреса смршао 25 килограма

- Говорила је да нисам прави мушкарац, и стално је имала разне провокације и изазивања. На крају је измислила да сам је тукао и отишла у сигурну кућу, иако није имала ниједну повреду нити сам икада имао пријаву у полицији. Али поверовали су јој на реч. Отишла је, и након што месецима није видела децу, једног дана се појавила у обданишту и узела децу, која су тада имала 4 и 6 година. Рекла је васпитачици да ће само на кратко да их узме, а отишла је и није се вратила. Одвела их је са собом у сигурну кућу, и забранила ми да их виђам - каже Зоран, који тврди да никада не би дигао руку на супругу. Касније је то и доказао, али не пре него што је прошао кроз праву тортуру.Није му дала да види децу четири и по месеца, а Зоран је за два месеца од стреса смршао 25 килограма.

Најтеже је остати нормалан

- Сви пријатељи су мислили да сам болестан. Али ја сам туговао, сваки пут када бих видео да неко шета са својом децом. То је сцена од које су ми кретале сузе на очи. Међутим, шта год ја радио, она је мајка и њој се увек дају деца. Наставила је са разним провокацијама, бранила ми је да виђам малишане и провоцирала ме разним коментарима. Дошло је до тога да сам морао да зовем судског извршитеља не бих ли видео децу. У таквим ситуацијама је човеку заиста тешко да не "пукне" - искрен је Зоран.

Он каже да у почетку, када су кренуле претње, константне увреде и одузимање деце, ни сам није био свестан тога да је жртва психолошког насиља. Ипак, касније је пронашао помоћ код Душана Трифуновића, оснивача прве Сигурне куће за мушкарце.

Он истиче да је насиље над женама озбиљна ствар и велики проблем, али због жена које то злоупотребљавају све губи смисао. Исто тако, додаје Зоран, насиље није у реду ни над ким, без обзира на пол, а далеко од тога да су батине једина врста насиља. Трифуновића из невладине организације "Мушка сигурност - сигурност за све" истиче да ово нису ни изблиза тако ретки случајеви.

- Ми осуђујемо сваку врсту насља и боримо се за стабилну породицу. Доказе нам и мушкарци и жене, па и читаве породице. Међутим, насиље над мушкарцима је нешто о чему се не прича ни изблиза довољно, а мушкарац се увек ставља у улогу насилника. Што није истина. Зато позивамо женску мрежу да сарађује са нама, јер једино дијалогом можемо да помогнемо у борби против сваке врсте насиља - истиче Трифуновић, додајући да на формуларима за пријаву насиља у полицији увек стоји "пријавила" чиме се ни не оставља простор за мушкарце који евентуално имају проблем.

Највећи проблем код психолошког насиља код мушкараца је, истичу психолози, у томе што константно психолошко мучење и провокације лако могу да доведу до "пуцања", па тако може да дође и до физичког насиља.