ЗВЕЗДЕ ГРАНДА НА МУШКИ НАЧИН: Мало је фалило да се ова лепотица бави дизањем фабрика у ваздух (ФОТО)

Стара српска легенда о неправди каже - бејаху једном "мали", "обични" радници који су марљиво радили да чачанске фирме добро послују: Водовод и фабрика оружја и муниције "Слобода". Њихови "мали" животи бејаху монотони, али се одједном појавила нада да ће све бити лепше. Међутим, како то већма бива када је судба "малог" радника у питању, десио се неочекивани преокрет и велика неправда.

Уместо да "мали" радници уживају радећи у друштву лепе Чачанке Драгице Златић, она је одлучила да не послуша оца и да не оде у хемијске техничаре, већ у певачице. И уместо да радници буду срећни због њеног свакодневног присуства, они сада морају да је гледају на телевизији - како се бори за титулу "Звезде Гранда". За такав "злочин" према обичном свету добила је и "казну" - жири ју је нахвалио, послао у други круг, а Зорица Брунцлик је изјавила како "мора да занеми пред њеном лепотом".

- Мој отац је све лепо испланирао: завршићу за хемијског техничара и запослићу се у Водоводу који се налази одмах поред наше куће у Чачку. Или у оближњој војној фабрици "Слобода" која прави муницију. Замислио је да ћу тамо да радим у лабораторији, а ја сам га упитала да ли он жели да дигнем целу "Слободу" у ваздух. Тај посао ме уопште не интересује, не знам две формуле да саставим иако сам се за то школовала. Отац се у почетку није мирио са тим, али је сада прихватио да је његова ћерка певачица и да од тога зарађује - кроз смех започиње Драгица причу за Србију Данас.

Ми са "Мушкарца" апсолутно разумемо Зорицу Брунцлик - ко не би занемео пред Златићком! Не због певања, ту нисмо стручни ни мало, већ због њеног мазног чачанског нагласка који нас је очарао. Да не причамо о њеној "обичној" лепоти... Рећи ћемо вам само, у поверењу, да нико не сазна - Драгица нема дечка.

- Ко може да разуме мој живот и посао? Певам готово сваке вечери, скоцкана, пред бројним мушкарцима који ми неретко прилазе са разним понудама: и то зато што сам као певачица "вреднији плен". Ко може да схвати да је то само мој посао и да, што је најважније, има поверења у мене? Да не буде љубоморан - завапила је Златићка, а ми као да у позадини чусмо одговоре гомиле мушкараца: "Могу ја, могу ја..."

Него, Драгице, чини нам се да си поменула неке понуде. Какви ли су то мушкарци кад у кафани попију коју више, баш нас интересује?

-   Јаааооо, хоћете да кажем искрено или за медије - упитала нас је.

Тражили смо да за медије буде искрена:

- Има незгодних сцена кад гости попију, свачега сам се нагледала. Добијала сам разне понуде - од брачних, до непристојних. Има наравно и добрих мушкараца, али је невероватна ствар колико те разочарају они који на почетку наступа изгледају фино. Што кад их угледаш помислиш "види како су дивни и опуштени момци". Но једно, друго, треће пиће и дешава се невероватна промена - изобличење. Није то тако често, све зависи колико им повода даш. Ја сам "скоцкана" на наступима, можда тиме провоцирам, али то је мој посао. Морам да кокетирам изгледом. Да сам потпуно затворена онда би било лоших коментара у стилу "шта она глуми". Мора да се нађе златна средина, мада је то заиста тешко. Да ти будеш супер са гостима, да их зовеш да певате и веселите се заједно, а да те опет не разумеју погрешно - јада нам се Драгица.

Не нервира њу највише то што је пијани гости вуку за руку и урлају јој на уво: "Аааа, дођи овамо, попни се на сто". Код данашњих мушкарица је нешто друго још више иритира.

-  Страшно ме нервира умишљеност - сви мисле да су фрајери. Сви су мангупи, шмекери. Нико неће да се потруди око девојака. Мада, вероватно су и девојке криве за то јер су постале "лако доступне". У последње време сам приметила, жао ми је што то морам да признам, да девојке пију много више него мушкарци. То је невероватно. Наравно, девојке никада не могу да праве толике проблеме као момци - размишља наглас певачица која ће ускоро наступати у другом кругу "Звезда Гранда".

Када смо је упитали шта је мала Драгица Златић желела да буде кад порасте, очекивано је одговорила - певачица, јер је још као клинка волела да буде "главна" и да сва пажња буде усмерена на њу. Желела је и да свира клавир, али јој отац није дао да упише Музичку (тата Златићу, извини, никако не желимо да испаднеш негативац; ми смо на твојој страни и на страни "малих" радника у "Слободи"). Ипак, један одговор нас је изненадио.

- Маштала сам да идем на војну академију. Због униформе, али и зато што волим дисциплину и ред у војсци. Нисам сигурна да бих то физички издржала, пошто сам сва "шмрљава" - рече Драгица, а ми јој забранисмо да прича тако пежоративно о свом изгледу. Кад воли дисциплину, има и да слуша! Ипак је ово "мушки" интервју.

Златићка нам вели да пева шест дана у недељи, да леже да спава тек око шест, а да се буди око пет поподне. Онда поједе пола фрижидера и спрема се за нови наступ. А тамо...

-  Тад буквално не знам где сам, организам ми се тресе и увек мислим да ћу се само срушити пред публиком. И онда почнем прву песму, а са мном и 600 људи углас, пун клуб. То ми даје огромну енергију, то је адреналински шок. Напорно је скоро као снимање за "Звезде Гранда" које траје цео дан. За то време се наталожи огромна количина треме код нас такмичара. Девојке само уздишу, полубледе, и само што не падну у несвест - објашњава нам Драгица како се осећа када зачује оно чувено грандовско: "Даље иде, даље идееее..."

Мислили смо да завршимо интервју са овим "даље иде, даље идееее...", али не да нам Драгица. А она, како тврди, кад нешто зацрта - то и испуни. Морали смо зато да причамо и о Грандовим судијама. Какав је жири, хоћемо ли да их критикујемо?

-  Не, напротив! Ја њих много волим, поштујем... (смех) А и немам ништа против њих да кажем кад су ме сви нахвалили. Надам се да ме неће терати да мењам плочу (опет смех). Највише волим да певам песме Зорице Брунцлик и Ане Бекуте - е ту морасмо да је прекинемо, чинило нам се као да се више не шали. Вероватно би се у хвалоспевима жирија занела и рекла да јој је омиљени композитор Драган Стојковић, а ми сви знамо да је то фудбалер. И да није Босанац, већ Нишлија - Звездина легенда.

- Добро, добро, волим и групу Смак, р'н'б, старе народњаке, севдалинке, Вајтснејк...

Е тако те волимо, драга наша Драгице! Сад ћемо мало да уживамо у твојим фотографијама...