ДОЛАЗИ ЕРА БЕЗ БАТЕРИЈА И ПУЊАЧА! 5Г мрежа ће ускоро моћи и да пуни наше уређаје...
Мали потрошачи ће, унутар мреже нових малих антена које претварају 5Г сигнал у струју, моћи да раде у потпуности без батерија или да их тако допуњавају...
Тим научника са Института за технологију у Џорџији конструисао је мале антене које могу да сакупљају електромагнетну енергију из 5Г сигнала и да је, потом, користе као извор електричне енергије.
Та технологија би, када буде усавршена, могла да 5Г мрежама, практично, да нову функцију, односно да их претвори у бежичне мреже за напајање малих уређаја и сензора повезаних на интернет.
То би, за уређаје који нису велики потрошачи, значило да би, бар у теорији, унутар мреже таквих антена могли да раде у потпуности без батерија, или да их за крако време допуне до одеђеног нивоа довољног за функционисање.
Највећи проблем таквих антене, који могу да се производе технологијом 3Д штампе, је ограничење када је количина енергије коју могу да прикупе у питању, због тога што имају ограничен пријем сигнала, пише Футурисм.
- Решили смо проблем због кога су наше антене могле да примају сигнал само из једног правца, у систему који покрива широки угао пријема - истакла је водећи истраживач на пројекту Алин Ејд.
Није важно из ког правца је сигнал уперен у антену, пошто иновација коју су научници применили, омогућава пријем сигнала из свих праваца.
- По истом принципу, можемо да имамо и велику антену која ради на вишим фреквенцијама, која ће моћи да прима сигнал из свих праваца. То нашу антену чини веома практичном - истиче истраживач Џими Хестер.
Принцип рада ових антена заснива се на чињеници да 5Г мреже почивају на много гушће постављеним 5Г антенама, него што је то са антенама претходних генерација случај, које у овом случају представљају извор енергије
Антене величине длана сакупљају малу количину енергије, само око 6 микровати и то на удаљености од око 180 метара од предајника 5Г сигнала.
Научници се надају да би њихов проналазак у будућности могао да замени "милионе батерија и бежичних сензора, поготово у паметним градовима будућности, ако и да нађе велику примену у пољопривреди будућности, истиче коаутор пројекта професор Емануил Тенцерис.
