Шта се дешава када направите паузу од друштвених мрежа на само седам дана?
Свима нам се дешавало да, листајући Фејсбук или Инстаграм помало "завидимо" људима са фотографија – на лепом лицу, фантастичној фигури, модерној одећи, аутомобилима које возе, местима која посећују… Поврх тога, ту врсту информација већина нас "помеша" са свакодневним негативним вестима из земље и света, а то може бити погубно за наше ментално здравље и општу добробит.
Научници из Велике Британије новим истраживањем открили су како је седмодневни прекид коришћења друштвених мрежа код испитаника проузроковао значајно побољшање симптома анксиозности и депресије и општег менталног благостања.
Стручњаци кажу да је врло лако упасти у образац пропадања или опсесивног “скенирања” друштвених мрежа у потрази за лошим вестима, поготово када нам алгоритми друштвених мрежа сам по себи даје све више онога што већ гледамо.
Међутим, научници Универзитета у Bathu кажу да је добар начин да се ослободите лошег расположења и заштитите ментално здравље - одмор од друштвених мрежа.
Кажу да чак одмор од недељу дана од мрежа попут Фејсбука, Твитера и Инстаграма може смањити ваше симптоме и уопштено побољшати ваш осећај психичког баланса и благостања.
Ово такође може ослободити неколико сати времена које можете искористити за друге активности. Заправо, неки учесници ове студије известили су да су "добили" чак девет сати недељно.
Како би проучили учинак прекида коришћења друштвених мрежа на ментално здравље, др Џеф Ламберт и његов тим насумично су сместили 154 свакодневних корисника друштвених мрежа старости од 18 до 72 године у једну од две групе. Од прве групе затражено је да се седам дана суздрже од коришћења друштвених мрежа. Другој је допуштено да настави нормално.
Полазне оцене добијене су за депресију, анксиозност И општу добробит. Пре паузе, људи су известили да су у просеку на друштвеним мрежама проводили око осам сати недељно.
Током студије, научници су прикупили статистичке податке о времену које су учесници истраживања провели пред екраном како би потврдили да су заиста направили паузу. Открили су да су они на паузи проводили просечно 21 минут испред екрана током целе седмице, док је друга група користила мреже око седам сати.
Након седам дана, особе које су направиле паузу приметиле су значајно побољшање симптома анксиозности и депресије, као и боље осећање добробити у поређењу са онима који нису.
Ламбертов тим пише да би у будућности желео да истражи могу ли прекиди коришћења друштвених мрежа пружити трајне предности, што би их можда учинило делимично кривим за контролисање менталног здравља људи.