Емоџији нису универзални: Пол, старост и култура утичу на њихово тумачење

У савременом дигиталном добу, емоџији су постали неизоставни део наше свакодневне комуникације, нудећи широк спектар емотивних израза кроз једноставне, али моћне симболе. Међутим, једна студија Универзитета у Нотингему бацила је ново светло на то како различити фактори као што су пол, старост и култура могу утицати на начин на који интерпретирамо ове дигиталне хијероглифе.

Истраживање, објављено у фебруару у часопису Плос Оне, укључило је 523 учесника из Кине и Велике Британије, старосне доби од 18 до 84 године. Анализирано је шест емоџија са четири различите платформе (Apple, Андроид, Windows и WeChat) који представљају шест емоција: срећу, гађење, страх, тугу, изненађење и љутњу.

Истраживање је показало да су жене биле нешто прецизније у идентификацији емоџија који изражавају срећу, страх, тугу и љутњу. Ова прецизност није се толико односила на тачност препознавања, колико на то да су жене чешће од мушкараца емоџије етикетирале на начин који се поклапао са интерпретацијама истраживачког тима. Другим речима, било је више сагласности између жена и аутора студије у тумачењу шта одређени емоџији представљају.

Истраживање је показало да није било разлике између полова у начину како су интерпретирани емоџији изражавања изненађења и гађења. Заправо, емоџи који приказује гађење био је јединствен јер у његовој интерпретацији нису уочене разлике ни по основу пола, ни старости, ни културе. Ово би могло сугерисати да људи генерално мање користе емоџије за изражавање негативних емоција, што може учинити те емоџије тежим за препознавање или разумевање у различитим контекстима.

Студија такође открива да млађи учесници имају "предност у тачности" када је у питању интерпретација емоџија, што се делимично објашњава већом упознатошћу са симболима. Културне разлике су се показале као најзначајнији фактор, при чему су британски учесници били прецизнији у повезивању емоџија са одговарајућим емоцијама у односу на учеснике из Кине.

Агнес Сампиетро, професорка на Универзитету Јауме И у Шпанији, наглашава тежину у проналажењу универзалних функција емоџија, док Кристина Вела, потпредседница Универзитета у Ваљадолиду, истиче да значење ових симбола произлази из начина на који се користе, у оквиру одређене културне заједнице.

Иако студија Универзитета у Нотингему пружа увид у сложеност дигиталне комуникације и интерпретације емоџија, истраживачи наглашавају да разлике у идентификацији емоџија не представљају нужно препреку у комуникацији. На крају, емоџији су ту да обогате нашу дигиталну комуникацију, али је на нама да им дамо значење.