Управо саопштено: ОБОРЕНИ САЈТОВИ УКРАЈИНСКЕ ВЛАДЕ!
Украјину је погодило више сајбер напада за које влада те земље тврди да су на потпуно другом нивоу.
Јуче је неколико веб-сајтова украјинских владиних служби и банака нападнуто, а корисницима је био онемогућен приступ.
„Почео је још један масовни DDoS напад на нашу државу“ написао је Михајло Федоров, министар за дигиталну трансформацију Украјине, на Телеграму.
Први сајбер напад се догодио још у јануару. Тада је угашено око седамдесет украјинских владиних сајтова. Пре него што су сајтови онемогућени, појавила се порука која упозорава Украјинце да се „припреме за најгоре“. Западне земље су за тај напад оптужиле Русију.
Прошле недеље је сличан напад оборио мањи број сајтова, а сада је ситуација поново иста.
Подаци компаније која се бави сигурношћу на интернету „Нетблоцкс“ показују да су напади временом све учесталији. Из компаније су додали да се ради о такозваним DDos нападима. DDos напади се спроводе са више хиљада рачунара и имају за циљ да преоптерете сервере и „оборе“ веб сајт.
„Украјински војни и банкарски веб-сајтови се опорављају након данашњих сајбер напада. Упркос томе инцидент је у току и омета рад служби безбедности у Украјини. Ово указује на озбиљност инцидента“ истичу аналитичари за BBC.
Национални центар за националну безбедност Уједињеног Краљевства и институције у САД су тим поводом оптужиле руске хакере и додали да то раде под директном директивом Кремља.
Хибридно илити асиметрично ратовање је устаљени део модерних сукоба, а Русија се показала веома успешном у сајбер нападима.
Према писању BBC-ja, DDoS напади су коришћени у различитим кампањама као део руске тактике такозваног „хибридног ратовања“, комбинујући сајбер нападе са традиционалним војним активностима.
Са друге стране, Европска унија је због кризе у Украјини почела да распоређује тим за Сајбер брзо реаговање (CRRT) чији је циљ подизање нивоа сајбер безбедности у ЕУ на виши ниво. CRRT је иницијатива која има за циљ продубљивање сарадње између држава чланица у системима одбране.
DDoS напади су погодили и Грузију и Крим 2008. и 2014. године.
Москва све време негира да стоји иза напада и такве тврдње одбацује као „русофобичне“.
