Вештачка интелигенција може да нас учини продуктивнијим

На ову тему разговор су водили Александар Грашић, оснивач едукативне платформе Оутлиерс, Лука Аничин, консултант за вештачку интелигенцију и податке, и директор Иницијативе Дигитална Србија Небојша Бјелотомић.

Од када је Chat ГПТ популаризован као производ базиран на вештачкој интелигенцији који је свима доступан да бисмо добили прилагођене и персонализоване одговоре, отворено је  прегршт могућности за коришћење ове технологије. У исто време донео је и нове изазове отварајући једну од горућих тема данашњице — како ће вештачка интелигенција променити пословни свет?

Говорећи о разликама у продуктима рада код људи који за решавање послових изазова користе и не користе Chat ГПТ, Небојша Бјелотомић је истакао да су резултати недавног истраживања Харвардске школе бизниса показали како су људи који користе овај алат уз јасне инструкције задате проблеме решавали 25 одсто брже. С друге стране, проценат примењивих решења код оних који су користили Chat ГПТ био је 60 одсто у односу на људе који су радили без помоћи Chat ГПТ-ја, а који квалитетна решења испоручују у 80 одсто случајева.

Тиме се наметнуло питање шта један послодавац може да уради брже и боље користећи АИ алате који су доступни. 

- На дневном нивоу вештачка интелигенција може да нас учини продуктивнијим. Када видимо да се нешто понавља, када видимо састанке које одржавамо или размену велике количине мејлова, треба да размислимо о томе како можемо то да аутоматизујемо и да се уместо репетативним радњама бавимо креативним делом посла који захтева одређен ниво експертизе самих људи. То је оно што је најдрагоценије - рекао је Грашић.

То је порука коју треба да пошаљемо и образовном систему сматра Грашић, јер од њега треба да крене упознавање са новим технологијама:

- Долазе нам генерације које су с технологијом сједињене од рођења и не смемо да им пошаљемо поруку да ће их вештачка интелигенција заменити, већ како да уз њу наставе да јачају своју експертизу - објаснио је Грашић.

Лука Аничин се сложио да је образовање важно и додао да је оно круцијално и за процену тога колико тренутно можемо да се ослонимо на постојеће АИ алате. 

- Главна транзиција је у едукацији, што заправо значи да освестите шта вештачка интелигенција може да ради за вас а шта не. Већина разуме Chat ГПТ и сличне алате, али то нису једини алати вештачке интелигенције који се данас користе. А када причамо о томе треба да знамо да ни Chat ГПТ ни било који други АИ алат не зна све ствари и нема контекст јер није трениран да некога лечи или одбрани на суду него да нпр. предвиди која је следећа реч када куцате текст - закључио је Аничин.

Небојша Бјелотомић се надовезао на ову тему и скренуо пажњу на то да компаније када нешто не познају у довољној мери потпуно природно позову консултанте и у том смислу упозорио:

- Када доведете консултанте ваши запослени ће да брину ко ће да изгуби посао, а ако их едукујете да размишљају шта могу да ураде са оваквим алатом да себи олакшају посао и постану ефикаснији, они ће сами гледати да их што пре уведу у своју рутину јер ће им бити лакше, што је бенефит који ће цела компанија да види.

Осврнувши се на то да су модели вештачке интелигенције попут Chat ГПТ-а (стручно познати као велики језички генеративни модели или LLM) добри за општа места, Лука је дао процену и шта сматра да је следећи корак за компаније које разматрају да развијају алате вештачке интелигенције који одговарају њиховим специфичним потребама:

- Највећа ствар која се десила са LLM-om је једноставнији интерфејс, све остало у вези са овом технологијом је постојало и пре пет година. АИ је много шири од тога да разговарамо са chatbot-om. Компаније са којима радим имају много веће могућности да на својим подацима примене АИ без обзира на то да ли ће користити LLM или неку другу ствар. E-commerce бизниси нпр. највећу вредност имају у системима препоруке производа купцима од којих им директно зависи профит.

На самом крају панелисти су се запитали и да ли живимо у времену када је вештачка интелигенција нешто што је трансформативна промена или се ради о технолошком кретању које једноставно прати развој који се дешава деценијама уназад. О томе да ли смо сведоци АИ револуције Грашић је рекао:

- Оваквим бесплатним АИ алатима је великом броју људи дат приступ технологији. Она тиме јесте популаризована, али није одмах нашла једнаку примену у пословању, тако да се преко ноћи није десила револуција. Оно што је важно јесте да размишљамо како постепено можемо да укључујемо ове алате у ствари које радимо.

- Дешава се промена у начину размишљања и бизниса и појединаца — у смислу да подаци више нису последица бизниса, већ и ресурс. Већина компанија не може да направи компаративну предност са стране технологије, али су подаци они који кроз АИ алате могу да им донесу предност на тржишту у смислу додатног знања како да побољшају или унапреде прозиводе и процесе - подвукао је Аничин.