ЗАНИМЉИВО: Шест интересантних чињеница о QR коду које нисте знали
А треба да знате...
Од 1. Фебруара сви производи у Србији морају да имају QR или бар код, а Народна банка омогућила је инстант плаћање QR кодом.
Шта је QR код?
Најједноставније речено, то је квадратић који у себи носи информације које софтвер лако може да очита. За очитавање је довољно да имате камеру (рецимо ону на телефону) и апликацију која је повезана на њу. QR је од "qucik респонсе" то јест "брзи одговор". Настао је 1994. у Јапану.
Чему служи?
ЗА СВАКУ ПОХВАЛУ: Дизнијева платформа за три месеца срушила двогодишњи Нетфликсов рад
СВЕ ВИШЕ ЉУДИ: Јутјуб Премијум и Мусиц има преко 20 милиона пратилаца
QR код може одређену количину информација да претвори у слику коју компјутер лако чита. На пример, све податке са уплатнице за струју, инфостан или телефон можете претворити у QR код па службеник на шалтеру треба само да их очита уместо да их прекуцава. Штеди време.
Шта може да се упише у QR код?
Бројеви и слова, у зависности од величине QR кода на њега може да стане између 400 и 1.000 бројева и 250 до 600 слова. Више него довољно за податке о производу или начину плаћања.
Зашто је постао толико популаран?
Због изузетне безбедности. Чак и ако је мало оштећен, до 15 одсто, и даље се може очитати без проблема.
Шта се с QR кодом ради?
Најчешће служи за плаћање, већина Кинеза га користи уместо кеша. Ако у својој банкарској апликацији имате додатак за QR код довољно је да упишете износ који бисте да вам неко плати и ваш телефон ће креирати QR код са свим потребним подацима. Онај ко треба да вам плати својим телефоном очита код и на екрану му се појаве подаци коме и колико треба да плати. Чим то одобри, захваљујући инстант плаћању новац тренутно прелази на ваш рачун. То значи да замењује кеш, можете платити таксисти, продавцу на пијаци, можете позајмити некоме новац, све што сте до сада радили с кешом. Не морате да тражите банкомат. Од 1. Фебруара такво плаћање могуће је у Србији.
Осим за плаћање је ли добар још за нешто?
Да, за било какво обележавање. Можете креирати кодове и лепити их на тегле са зимницом, на кутије са архивом, стављају се на ауто-делове (то је била прва употреба у Јапану) и сличне ствари. Све што смо исписивали мења код. Машина може да га очита и открије нам садржај без да морамо да отварамо кутије или тражимо по интернету слику неког дела за упоређивање.
