14. Белдоцс – извештај са 7. фестивалског дана

У потрази за одговорима, заједно са Ашом, Етиопљанком чија је прошлост још компликованија од његове, Филип Мартиновић креће у филмску и животну потрагу за одговорима на основно питање идентитета. Пре овог филма приказано је и краткометражно остварење “Поседим и поћутим ни о чему” редитеља Николе Стојановића. Оба аутора учествовали су у разговору о својим филмовима.

Филип Мартиновић, редитељ филма “Теленовела сиво у колору”, о настанку свог филма је рекао: “Филм је почео од феномена шпанских серија код нас. За мене, као дете које је живело у Шпанији и долазило овде у Србију, то је био културни шок. За мене шпанске серије нису ни постојале док нисам дошао у Србију. Та представа о шпанској култури и љубав према Шпанији кроз те серије за мене су представљали једну веома дисторзирану слику о Шпанији. Поготово за мене који сам живео у Барселони и Каталонији, где су комплекснији друштвени идентитети. То ме је покренуло да развијем тему”.

Никола Стојановић, редитељ филма “Поседим и поћутим ни о чему”, говорио је о теми и протагонисти филма, који је заправо његов деда: “Снимао сам филм о њему, али нисам се бавио својим односом с њим. То је више био портрет једног човека који живи сам. То је био испитни филм на другој години факултета”.

У међународном такмичарском програму у Културном центру Београда, приказан је филм “Белосветски отпад” Николаја Н. Викторова који на специфичан начин начин осликава живот на крајњем северу Русије, са протагонистом Иљом у фокусу. “Волим руски север због поларних ноћи и поларних дана. Путујем тамо често. Једном приликом ми је, на једној железничког станици, странац ставио руку на раме и рекао како ће ми он показати прави Север. То је била полазна тачка мог пријатељства са Иљом, али и филма“, констатовао је Викторов.

Један од гостију фестивала у среду био је и Марек Моучка, редитељ краткометражног филма „У плиткој води“ приказаног у Културном центру Београда. „Ово је филм о идентитету. Рађен је испрва као кратка репортажа која приказује затворенике како лове рибу. Метафора је дошла из репортаже. Рибе су стављене у те рибњаке и нису природно тамо. Затвореници нису слободни, рибе нису слободне“, рекао је Моучка о филму.

Марија Зидар је гостовала поводом пројекције свог филма „Помирење“, такође приказаног у Културном центру Београда. Овај филм  прати оца коме је 18-огодишња ћерка убијена у породичном сукобу у брдима Албаније, и представља оштроуман приказ патријархалног друштва између прошлости и садашњости. 

„Филм „Помирење“ говори о тешком путу помирења дуготрајног сукоба у коме се две сукобљене стране не слажу око тога шта га је узроковало, како се догодио инцидент који је одузео људски живот, а ни са којим приступом - или зашто - сад треба да се реши и помири. Чињеница да ће филм осим у Словенији бити приказан и у свим копродукцијским земљама, вечерас у Србији на Белдоцс-у, у Црној Гори и на Косову, где су дуготрајни сукоби и различита тумачења прошлости још увек испод површине, за мене је веома значајна и важна“, рекла је Зидар поводом пројекције филма на овогодишњем фестивалу.

У четвртак, 16. септембра, фестивал ће бити затворен свечаном церемонијом у 20 часова у Амфитеатру испред Музеја Југославије, када ће бити проглашени добитници награда у такмичарским програмима. По завршетку церемоније биће приказан филм “Драга децо будућности” редитеља Франза Böhma, о новој младој генерацији која се налази у центру сеизмичких политичких промена и глобалних протеста. Последњи гост фестивала биће редитељ Бранислав Јанкић, чији се филм “Вештичји котао” приказује у Културном центру Београда од 19 часова као специјална пројекција.