40 ГОДИНА НА СЦЕНИ, А НИКАД МЛАЂИ! Галија са гостима концертом ЗА ПАМЋЕЊЕ обележила јубилеј! (ФОТО)

Група "Галија" је величанственим концертом у новобеоградској Хали спортова, пред око 4.000 фанова разних генерација, ставила живи печат на 40 година успешног, континуираног трајања. 

Два сата и 20 минута у дворани која сада званично носи име "Ранко Жеравица" пролетело је у трену, уз вансеријску свирку и непрегледан низ хитова бенда који по звуку може, без икаквих проблема, да се пореди са стилски сличним групама светског калибра. Неша,  његов брат Пеђа, гитариста са великом душом Гута и остали на моћан начин су још једном професорски показали зашто је "Галија" ту где јесте, и због чега тако дуго и успешно постоји. 

Без много приче и филозофије, "Чувам три место поред прозора" је била сјајан увод за бескрајан низ свима добро познатих старитета: "Ноћ", "Да ме ниси", "Сети се маја"... Мало је оних који се нису најежили док је Гута Јаковљевић на себи својствен начин обојио "А кад ме погледаш"., да би уследила чувена филмска тема, "Зонина песма". 

Цела хала је великим овацијама поздравила првог госта, још једног Нишлију, Галета Кербера, а хит "Слобода", који је снимио са "Галијом" још 1989, коначно је, у тој комбинацији, изведен и уживо.  Одмах затим групи су се на сцени придружили бивши чланови, још две легенде - Саша Ранђеловић Ранђа и Саша Локнер. Уз њих, повратак у рану фазу ("Децимен", "Пут") представљао је свирачки најраскошнији део концерта. 

А онда - нешто сасвим другачије. Акустика. Неша сам са гитаром и - невероватан емотивни набој уз "Да ли си спавала". На њу се, сасвим природно, надовезала једна од најлепших балада из опуса "Галије" - "Млада, лепа, и паметна". Наставило се и даље хитовима са дуплог албума "Караван" ("Мој брат и ја", "Узалуд се трудиш"), а онда је, после "Ти можеш све", толико пута одсвирани "Котор" добио нову, акустичну боју, и то уз звуке кавала. Обично смештен у самом финишу званичног дела, представљао је многима изненађење већ у овој фази концерта. 

Брзо пошто се бенд вратио електрици, један фан из Македоније добио је прилику да се придружи на сцени, и сјајно ју је искористио отпевавши "Писмо". Уследио је очекивани рафал највећих хитова - "Додирни ме", "Трубе", затим "Дигни руку" са "ложењем" публике понављањем уводног рифа, и, на крају "Још увек сањам". 

Разумљиво, у питању је био само крај званичног дела. За почетак биса, бенд је остао у класицима ране фазе ("Госпи", "Бурна, пијана ноћ") да би ефектна завршница уследила уз "Скадарску" и све госте концерта поново на бини. 

Многи су хитови, као што то обично бива на концертима група са толиким бројем познатих песама, остали неодсвирани. Неко је пожелео "Корак до слободе", неко "Чујем те лепо како дишеш", неко "Ми знамо судбу"... Сет листа је, међутим, била за сваку похвалу. Динамика концерта - савршена.

Све се то, додуше, чини као рутина кад су на сцени такви "мајстори свог заната", и кад је у питању такав опус песама. Утисак вечери је да "Галија", напросто, после 40 година звучи - никад млађе.