НОБЕЛ ЗА ПЕСНИКА НА СТРУЈУ: Политизација награде или глобална хипокризија?

У недељи када смо сазнали да се Трамп ипак није извинио Србима због бомбардовања, Боб Дилан је добио Нобелову награду за књижевност. И одједном су сви имали нешто да кажу о томе. Наводно - није то књижевност. Нисмо ни ми у Србији имуни на те коментаре.

Не изненађује та глобална хипокризија резервисана за све оне који нису спремни да прихвате промене. Још Кејнз је говорио да нама много мање од идеја недостаје спремност да раскидамо са устаљеним праксама, чак и онда када су погрешне. Овај пут, име добитника је објављено недељу дана касније него што је то уобичајено. Експерти тврде да је то последица несугласица челника у Академији који су пратили овај избор.

Традиционални књижевници попут јапанског књижевника Муракамија, Американаца Рота и Керол Оутса, чешког писца Кундере, албанског дисидента Кадареа, норвешког драматурга и сиријског песника Адониса остали су кратких рукава. Награду је добио песник на струју, човек који је био симбол генерацијама и који их је сваким својим стихом храбрио да мењају свет у коме живе и да не пристају на клише. Тако је постао најцитиранији песник после Шекспира.

У данима након добијања награде, његови стихови се слушају 500 одсто више него раније. Можда ипак има наде за све нас. Ако је и Нобелова награда исполитизована, онда барем у Шведској схватају да је свет на прекретници и да све (како Маја Херман каже) подсећа на време револуције.