ЖЕРА БЕСАН КАО РИС: Ово није естрада, ово је катастрофа, повраћа ми се свака 2 минута! (ВИДЕО)

"Црвена јабука" ће одржати традиционални београдски концерт 25. новембра у Сава центру - тамо где се чланови бенда најбоље сналазе, осећају и остварују најприснији контакт са бројном публиком. Тим поводом попричали смо са увек директним, отвореним фронтменом Драженом Жерићем Жером. 

Карактеристично за наступе популарног бенда, из године у годину, је то што публика поскаче са столица већ на првој, евентуално другој песми, и онда луда журка траје бар три сата... 

- Покушаћемо, као и увек, да направимо мало другачији концерт - најављује за почетак разговора Жера. - Биће база песама које увек могу да чују, али и оне које убацимо на сваких десет година. Песме које су хитови за велике фанове "Јабуке". Има неку тежину тај Сава центар, мада је губи временом јер свако живи ту пева...

- "Лисински" у Загребу је, такође, рецимо, доживео свашта. 

- Ух, постала је она и књижевница (алузије на Нивес Целзијус, прим. М. Ћ.) 

- Није то била нека специјална идеја. Снимала се плоча, ишли смо песму по песму и стигли до 25. По правилу, као, а ја мрзим правила, поготово у музици, на плочи треба да буде 12, 13, евентуално 15 песама. Онда, ако их направиш 18, те три које су исто заслужиле да уђу никад не буду снимљене. 

- То раде из других разлога. Немају песме. Код нас сви фолирају свакога, а већина сами себе. Лепо је имати сингл, али лепо је имати и плочу, ако имаш песме за плочу. Ту је квака. Сви се баве свачим осим песмама. Баве се насловним страницама, а нигде песме нема. Оно што је најпотребније - тог нема. 

- Нису. Није једноставно, али све је ствар да ли то волиш да радиш. Ако имаш љубав према томе, није тешко. Да ми неко каже "Ради нешто друго три сата, читај књигу", ја не бих издржао. 

- То је један од тих фолираната. Какве физичке припреме, није то копање аутопута. 

- Песма са Лошом "Бијели Божић". Има са њим још један, "Љубав је јака". Документ једног времена осамдесетих, периода новог примитивизма, пребацили смо у деведесете. То се не слуша толико, знамо шта се сад слуша, али мени је битно да је остало забележено. Нема више ни живих критичара, оних који раде активно. Пола су мртви, а пола се више не баве тиме. Нема "Џубокса", нема Пере Луковића, Главана... 

- Раније, ако те "Џубокс" попљује, нема те на мапи више. Можеш да имаш не знам какве хитове... Данас је то све постало толико јефтино, да избегавам да ме зову делом естраде. Ово ни није естрада, ово је катастрофа. 

- Они су клинци, ја њих волим. Неоптерећени, уживају у свирању. Тамбураши који носе старке. Откачени, фини млади момци. Пуни су енергије, љубави, живота. 

- Биће нам гости у Сава центру, па ћемо "Зорицу" заједно да певамо. Верујем да је та песма заслужила да буде хит и у Србији. 

- Јесте, само су претерали. Има превише тога. Раде јефтине аранжмане. Друго је, што ти кажеш, када тај спој има неки квалитет, али тога има као врабаца у житу. 

- Донекле си у праву, ниси баш потпуно (смех). Кад изда Бајага плочу, ја хоћу да је чујем у Загребу. Ретко чујем Бајагу на радију. То је толико одвратно, да не могу да ти опишем. Такве ствари доводе до циркуса који имамо на естради. Свако пева, можеш да чујеш све и свашта, повраћа ми се свака два минута. "Ваљак" гура држава. Лако је бити "Ваљак" у Загребу, буди "Ваљак" негде другде. 

- Мени је драго што постоје они, па "Дубиоза колектив"... То је једна сцена. Не знам колико ће то друго трајати, зависи какви ће њихови даљи правци бити. Такав је сад тренд тематике у песмама, свирке. Ја сам увек за корене - зној, крв и рокенрол. То ће једино дуго да траје - све остало буде па прође.