50 ГОДИНА ДОПРИНОСА ЕВРОПСКОЈ КИНЕМАТОГРАФИЈИ: Душан Ковачевић добио престижну награду, па открио КО МУ ЈЕ ОМИЉЕНА ГЛУМИЦА
Одушвљен је што му је награду уручила баш она
Доделом награде "Александар Лифка" за изузетан допринос европској кинематографији нашем прослављеном писцу, сценаристи и редитељу Душану Ковачевићу, отворено је 29. издање Фестивала европског филма Палић.
Признање овогодишњем лауреату уручили су Радослав Зеленовић и Мира Бањац. Широј јавности Ковачевић је познат као редитељ биоскопских хитова "Балкански шпијун" и "Професионалац", и аутор култних класика као што су "Маратонци трче почасни круг", "Ко то тамо пева", "Подземље", "Радован Трећи", и "Урнебесна трагедија".
НАЈОМРАЖЕНИЈА СРПСКА КРАЉИЦА: Због слободног понашања и скандала, о њој се причало све НАЈГОРЕ - Истина је ипак другачија
О ЊЕГОВОМ ГРОБУ КРУЖЕ РАЗНЕ ЛЕГЕНДЕ: Бранислав Нушић га је осмислио још за живота, а због њега се прича да је био МАСОН
ХЕЛЕН КЕЛЕР - Жена која је својим примером доказала да НИШТА НИЈЕ НЕМОГУЋЕ: Упркос тешком инвалидитету постала је ПРОСВЕТИТЕЉКА
Поводом награде, редитељ је открио да се није изненадио признањем, јер у свом опусу има квалитетне филмове.
- Искрен да будем, није ме превише изненадило. Следеће године ће бити 50 година откако сам направио први кратки играни филм на Академији, на одсеку за режију. Ментор тог филма био је Жика Павловић, кога ћу ја касније замењивати на Академији. Једноставно, за пола века сам радио са скоро свим домаћим добитницима "Лифке", па чак и са неким страним. Учествовао сам директно у двадесетак филмова као сценариста или режисер, а сигурно у још 50 филмова као пријатељ који је сарађивао на сценарију. Негде од половине седамдесетих година, када сам са Живком Николићем радио "Бештију", први пут као сценариста, па до мог последњег филма "Није лоше бити човек" прошло је пола века. Направљени су неки филмови који су преживели тих пола века. Гледају се и данас, као да су јуче снимљени.
Приликом уручења награде, Душан Ковачевић је подсетио присутне да је Миру Бањац гледао још као гимназијалац у Новом Саду шездесетих година и одао јој је признање:
- Мени је изузетна част што ми је ову награду она доделила, јер ја мислим да је Мира најкомплетнија глумица у историји српске глуме.
Крајем прошле године, након дуже паузе вратио се режији филмом "Није лоше бити човек", који је имао веома успешан биоскопски живот у домаћим дворанама, а поредио га је са "Сабирним центром".
- Као и моји претходни филмови, биће гледан и пуно ће се вртети, јер је у том жанру "веровали или не", као "Сабирни центар". Можете да верујете у ту причу, али и не морате. То надреално је негде присутно у свим мојим филмовима. То је некаква тамна комедија - ни чиста драма ни чиста комедија. Овај филм је, нажалост, изашао током мера у шпицу короне, што га је омело да буде још гледанији. Али, ево, сада крећу и фестивали. Два дана после отварања Палићког фестивала, филм се приказује у главној селекцији у Пули, а после тога иде по свету - рекао је и додао: - Када направите филм, никада не знате колико ће бити занимљив за 10, 20 или 30 година. Наравно, надате се да ће бити.
