АДЛИГАТ: Балкански шпијун, професионалац, геније глумишта - Данило Бата Стојковић

-Приближава се двадесета годишњица смрти, 60 година од како је постао члан ансамба Атељеа 212, 65 година од како је први пут изашао на сцену ЈДП-а. Ове важни јубилеји долазе за неколико месеци, а случајно се догодило да ми управо сада набавимо најзначајнији део библиотеке једног од најпознатијих српских позоришних, телевизијских и филмских глумаца- каже председник Адлигата Виктор Лазић.

-Ти си сине, још у мајчиној утроби постао глумац-рекао је један од најталентованијих глумаца своје генерације, Добрица Милутиновић, када је Стојковић тек чинио своје прве глумачке кораке, давне 1953. године.

Скоро стотину књига са посветама – срце невелике али пробране библиотеке, причају и сведоче о Батиним интересовањима, пријатељствима и успешним представама, пошто је нарочито велики број књига добио после маестралних извођења појединих дела у Атељеу 212, као и по добијању Октобарске награде. Нарочито су значајне посвете Драгослава Михаиловића на првим издањима, укључујући прво издање „Тикви“, те посвете Борислава Михаиловића Михиза и Мире Траиловић.

У оквиру библиотеке налазе се и прве Батине глумачке награде, исписане на књигама које је Данило Бата Стојковић добио почетком педесетих година, као средњошоколац и студент.

Ту су и поруке исписане руком Дејана Медаковића, Милована Данојлића, Матије Бећковића, Душка Ковачевића, Љубомира Симовића, Вука Вуча, Миће Поповића, Мила Глигоријевића, Виде Огњеновић.... Целе једне генерације истакнутих интелектуалаца и осведочених љубитеља позоришне и филмске уметности.

Матија Бећковић, који је свечано отворио изложбу и одржао пригодну беседу – подсећање на породицу Стојковић, рекао је:

-Обрадовала ме је ова изложба. Познавао сам целу породицу Стојковић. Бата је волео књиге и писце... Обично се мисли да од глумца ништа не остаје. А испоставља се да у њима све претраје и да све васкрсава. Сваки гест, сваки покрет, свака гримаса... Бата је био глумац 24 сата и он је мислио да штагод радите, да и ви глумите.

На свечаном отварању изложбе која ће бити приказана у Адлигату до 27.12, говорили су још Владан Бајчета, наични сарадник Института за књижевност који је причао о пријатељству Михиза и Бате и значају Михизових посвета и белешки у књигама из ове библиотеке, као и Мирјана Вуисић, супруга Павла Вуисића, која је чак и учествовала на снимањима заједно са Батом и поделила неколико анегдота из тог периода.

-Непроцјењиве су посвете аутора на тим књигама, из којих ће се у будућности проналазити грађа за историју културног живота престонице у двадесетом вијеку, нарочито књижевности и позоришне умјетности- каже Бајчета.

-Све више великих српских глумаца окупљено је у Адлигату и то нам је изузетно драго. Започело је са Павлом Вуисићем, Иваном Бекјаревим, Ружицом Сокић, а сада се на диван начин наставља. Тиме смо хтели да подржимо значајан пројекат српске мањине у Румунији. У Адлигату ће бити отворена до 27.12, а затим ће бити пресељена у Инђију, где ће бити стално смештена дужи временски период -каже Виктор Лазић и додаје да је ова изложба први пут приказана током Дана српске културе у Темишвару прошле недеље на Минисајму српске књиге.

Најзначајнија књига у изложеној збирци свакако је ,,Дервиш и смрт’’ Меше Селимовића, и то примерак на основу којег је Михиз урадио драматизацију, који је препун његових ознака и бележака. Поштовање и пријатељство две породице биле толико велики, да Михиз, у једној од више посвета, пише како је он заправо „четврти Алексин син“, чиме се ставља у положај Батиног брата.

Од домаћих писаца, поред велике везе са Драгославом Михаиловићем и Михизом, може се приметити да је Бата волео Ериха Коша, Павла Флоренског, Петера Хандкеа и Сола Белоуа.

И Матија Бећковић у посвети написаној Стојковићу каже да себе сматра његовим братом, тако да, на првом издању „Међе вука манитога“ давне 1976 пише: „млађем буразеру мог старијег буразера“, а мисли на Жику Стојковића, неправедно заборављеног, изузетно значајног културног делатника, које је био старији брат Батин. Тај човек је, истакао је Бећковић на отварању, после рата први приредио и објавио сабрана дела Јована Дучића, те Боре Станковића, Слободана Јовановића и значајна издања многих других великана. Део Жикине библиотеке, као и библиотеке Олге Стојковић, Батине супруге, такође се налазе у фонду који је преузео Адлигат. Као што то обично бива, библиотека једне личности, заправо је породична библиотека и прича далеко ширу и веома емотивну причу о целом једном времену, испреплетаним пријатељствима и животним путевима читавих генерација.

На књизи Душана Ковачевића „Била једном једна земља“ Батин пријатељ и сарадник са којим је остварио највеће домете,  каже: „...једна прича о једној земљи, која је умрла пре нас“.

На књизи „Отисак“, Жика Стојковић свом брату и сваји пише: „ово чудо од хартије, најнормалнији дани, у ова окупацијска, оскудацијска времена - са препоруком да није за читање, већ за чување (злу не требало),  са поштовањем и загрљајем, Живорад, 1996“.

-Закључили смо из посвета да је Бата изузетно волео књижевност, лепо написану реч и да је сваки слободан моменат користио како би упијао  нова дела. Књиге су за Бату биле отац позоришта, јер без квалитетне књижевности, нема ни квалитетног позоришног дела- каже Милица Стојковић, која је уз Виктора Лазића ауторка изложбе и пропратног каталога.

-Не знам да ли је ико волео позориште као Бата. Пред почетак сваке представе, улазио је у гардеробу максимално дотеран, са пажљиво одабраном краватом. Говорио је:,,Добро вече, децо, за вас сам се уредио, свака представа је за мене празник и ја јој на овај начин одајем почаст- рекао је једном приликом Душан Ковачевић.

Треба се подсетити неких од најзначајнијих улога Бате Стојковића: лик Бубулеје у ,,Дипломцима’’, Илије Чворовића у ‘‘Балканском шпијуну’’, лик Брке у ,,Ко то тамо пева’’, Василија у ,,Урнебесној трагедији’’, Луке Лабана у ,,Професионалцу’’ и многе друге. Бата Стојковић је био добитник многобројних признања, укључујући и Добричин прстен (највећа награда која се у Србији додељује за глумачко дело), награда ,,Павле Вуисић’’, Златни ћуран, Стеријина награда и многе друге.