Стара и ретка књига из Адлигата у Чачку: Књига као огледало српске историје
Ексклузивна изложба у библиотеци која носи име Владислава Петковића Диса.
Поводом годишњице рођења Владислава Петковића Диса (1880 – 1917) у библиотеци која носи његово име у Чачку приказана је ексклузивна изложба „Стара и ретка српска књига од 17. до 19. века“ из фонда Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат. Изложба ће трајати до 10. априла, а од данас, 18. марта, организована су посебна вођења за школске групе.
АДЛИГАТ: Писма сликара Саве Шумановића и дописнице из личне архиве Уроша Предића на сталној поставци
АДЛИГАТ: Протокол о сарадњи са УКЦГ и сарадња са Црном Гором
Интересовање за изложбу је велико, с обзиром на то да на њој посетиоци први пут могу да виде више од педесет српских књига које се налазе у Адлигатовом Музеју књиге и путовања и Дому легата, а које су објављене пре званичног усвајања Вукове реформе 1867. године. Поједина издања која су представљена на изложби стара су скоро 300 година. Поједине изложене књиге, као што је прво издање српског Грађанског законика из 1844. године, не могу се видити ни у најзчанајнијим српским ни светским библиотекама.
На изложби су прва српска енциклопедија из 1818, прва цензурисана књига у Срба из 1815, први српски студентски часопис и ретки уџбеници из 19. века, као и десетак наслова, углавном црквених књига, штампаних пре 1800. године.
„Тада су књиге биле вредне као некретнине, па се у породичним тестаментима моје породице са једнаком пажњом пописују некретнине и књиге. У трајању ових књига скрива се историја трајања и духа нашег народа. Поједине примерке су моји преци носили преко Албаније ушивене у гуњ, неке су закопавали испод винограда да их не отму комунусти, а то је само део веома бурне историје тих књига и нашег народа“, каже Виктор Лазић, председник Адлигата и наследник девет генерација књигољубаца, најтрајније српске породичне библиотеке која је данас претворена у институцију – Удружење Адлигат.
Један део изложбе посвећен је Миловану Видаковићу, првом српском романописцу, а засебан део посвећен је и првим делима Вука Караџића и Доситеја Обрадовића.
